Bačeni talog kafe može da ojača beton: Revolucionarna ekološka inovacija

Ralf Liebhold / Alamy / Alamy / Profimedia

U svetu gde se suočavamo sa sve većim ekološkim izazovima, pronalaženje inovativnih rešenja postaje ključno za očuvanje okoline, a tim iz Australije osmislio je kako da se bačeni talog kafe koristi za jačanje betona.

Nedavno otkriće naučnika sa RMIT Univerziteta u Australiji donosi nadu u borbi protiv dva velika problema - prekomerne proizvodnje otpada i potrebe za održivijom građevinskom industriji. Njihovo istraživanje, objavljeno u časopisu Journal of Cleaner Production, otkrilo je revolucionarnu primenu taloga kafe u proizvodnji betona, otvarajući put ka jačem građevinskom materijalu i smanjenju ekološkog otiska, piše Science alert.

Preporučujemo

Svake godine, svet proizvede neverovatnih 10 milijardi kilograma otpada od kafe, od čega većina završi na deponijama. Taj otpad nije samo ekološki teret, već i izvor štetnih gasova poput metana i ugljen-dioksida, koji doprinose klimatskim promenama.

Ekološki izazov

- Odlaganje organskog otpada predstavlja ekološki izazov jer emituje velike količine gasova staklene bašte, uključujući metan i ugljen-dioksid, koji doprinose klimatskim promenama - ističe inženjer sa RMIT-a Radživ Rojčand.

Međutim, rešenje se krije u neobičnom mestu - u talogu kafe. Tim naučnika sa RMIT-a je otkrio da se dodavanjem izgorelih taloga kafe u smešu za beton može postići beton koji je čak 30 posto jači. Ovaj inovativni pristup ne samo da rešava problem odlaganja otpada, već i rešava pitanje eksploatacije prirodnih resursa poput peska, koji se sve više koristi u građevinskoj industriji.

- Dodavanje organskog otpada poput taloga kafe direktno u beton nije opcija jer otpušta hemikalije koje oslabljuju čvrstoću građevinskog materijala - objašnjava Rojčand. Umesto toga, naučnici su primenili proces pirolize, zagrevajući talog kafe na preko 350 stepeni bez prisustva kiseonika.

Ovaj proces razlaže organske molekule, rezultirajući poroznim, bogatim ugljenikom poznatim kao bio-ugalj, koji se može uklopiti u cementnu matricu betona, čineći ga jačim i otpornijim. Međutim, put ka širem usvajanju ovog inovativnog betona nije bez izazova. Istraživači još uvek moraju proceniti dugoročnu izdržljivost ovog materijala, uključujući njegovu otpornost na ekstremne uslove kao što su ciklusi smrzavanja/otapanja, upijanje vode i abrazije.

Ipak, ova otkrića predstavljaju korak ka održivoj budućnosti, ne samo za građevinsku industriju, već i za globalni problem prekomernog otpada.

- Inspiracija za naše istraživanje dolazi iz indigene perspektive brige o Zemlji, osiguravajući održiv životni ciklus za sve materijale i izbegavajući stvari koje završavaju na deponijama kako bi se minimizirao uticaj na životnu sredinu - ističe inženjer sa RMIT-a Šenon Kilmartin-Linč.

Ovo je samo početak

Ovo istraživanje predstavlja samo početak. Naučnici sa RMIT-a trenutno rade na istraživanju mogućnosti stvaranja bio-uglja iz drugih izvora organskog otpada, uključujući drvo, otpad od hrane i poljoprivredni otpad.

Njihova predanost očuvanju okoline i inovativnom pristupu rešavanju ekoloških problema obećava svetliju budućnost za građevinsku industriju i za planetu kao celinu. Osim što donosi konkretne koristi za očuvanje okoline i poboljšanje građevinskih materijala, ovo otkriće ima potencijal da podstakne globalnu zajednicu na razmišljanje o kreativnijim i održivijim rešenjima za postojeće probleme.

Primena principa cirkularne ekonomije, gde se otpad pretvara u resurse, postaje sve važnija u borbi protiv klimatskih promena i degradacije okoline. Kroz ovaj projekat, tim sa RMIT Univerziteta pokazuje kako se inovacija i nauka mogu koristiti kao alat za rešavanje globalnih izazova. Njihov pristup, inspirisan briznom za okolinu i indigenim vrednostima, predstavlja model za saradnju između akademske zajednice, industrije i lokalnih zajednica u rešavanju složenih ekoloških problema.

(Telegraf Nauka / Science alert)