„Srbija - zemlja nauke, zemlja inovacija“: Sastanci ministarstva i naučne zajednice održavaju se na 6 meseci

Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija održalo je danas sastanak sa naučno-istraživačkom i inovacionom zajednicom, za koji je resona ministarka Jelena Begović rekla da se, otkada je došla na to mesto, održava svakih šest meseci, kako bi se prikazali rezultati dosadašnjeg rada i planovi za naredni period. Takvi sastanci organizuju se u okviru nacionalnog projekta „Srbija, zemlja nauke, zemlja inovacija“.

Begović je, kao veliki uspeh u radu tog Ministarstva tokom prethodnih godinu dana, izdvojila otvaranje Instituta Biosens u Novom Sadu, koji predstavlja jedini evropski centar izuzetnosti van Evropske unije koji se bavi digitalizacijom poljoprivrede.

Preporučujemo

- Stvorili smo uslove da dalje širimo infrastrukturu što se tiče naučno-tehnoloških parkova, proširujemo Beograd, proširujemo Čačak, Niš, gradimo novi naučno-tehnološki park u Kruševcu, a u Leskovcu i Novom Pazaru gradimo nove regionalne centre, inovacione centre - rekla je dr Begović novinarima.

Podsetila je da su u prethodnom periodu 23 inovaciona centra umrežena i vezana za naučno-tehnološke parkove, čime je napravljena snažna infrastruktura za razvoj inovacije u Srbiji. Dodala je da je Srbija postigla veliki uspeh i time što je proglašena međunarodna dekada nauka za održivi razvoj, gde je nauka na globalnom nivou dobila priliku da se na period od 10 godina uključi u rešavanje svih globalnih problema, a što će, kako je ukazala, otvoriti dobre prilike i za nauku u našoj zemlji.

- To će otvoriti dobre prilike za našu nauku da kroz svoje aktivnosti utiče ne samo lokalno, već i na globalnom nivou, kako bismo se borili, na primer, sa klimatskim promenama ili sa iskorenjavanjem siromaštva, kako bismo omogućili zdraviju i lepšu okolinu za život građana na ovoj planeti. Mislim da je to sjajna prilika za našu nauku i mi ćemo se vrlo aktivno uključiti u tom pogledu - navela je Begović.

Takođe, ministarka je ukazala da je u prethodnom periodu za naučnike u Srbiji posle 12 godina napravljen novi sistem plata koji će doprineti većoj jednakosti, a počeo je da se primenjuje od 1. januara.

- Nama je cilj da komuniciramo sa direktorima, da komuniciramo i sa našom naučnom zajednicom i zaista da iskoristimo sada ovaj moment kada svi pričaju o nauci, da pokažemo koliko koristi građani mogu imati od nauke - rekla je Begović.

Istakla je i da je projekat BIO4 Kampus zamišljen da predstavlja pravu sliku nauke u Srbiji i da doprinese napredovanju zdravstvenog sistema.

- Građani zahvaljujući nauci imaju bolju dijagnostiku, dostupnost nekim novim inovativnim lekovima. Tek će nauka pomoći poljoprivredi da postane efikasnija, životnoj sredini da bude čistija i da nam hrana bude zdravija. Sveukupno, da naši građani zaista imaju u budućnosti bolji kvalitet života - navela je ona.

Direktor Instituta za primenu nuklearne energije INEP Marija Gnjatović, koja je prisustvovala sastanku, rekla je da je najveći rezulatat u radu tog instituta implementacija projekta SAIGE, koji podrazumeva unapređenje svakog segmenta rada tog instituta.

- Poznato je da se INEP pored nauke bavi i proizvodnjom dijagnostičkih testova, kao i pružanjem laboratorijskih usluga. Ovaj projekat omogućava da se transformišemo na način da postanemo veoma slični evropskim razvijenim institutima i unapredimo svaki segment rada - rekla je ona.

(Telegraf Nauka/Tanjug)