Neki fizičari dovode u pitanje postojanje tamne energije: Da li nam je potrebna misteriozna supstanca?

Naučnici tvrde da tamna energija čini 70% svemira. Džesika Mjur, docentkinja na Univerzitetu Sinsinatija, bila je u grupi od 400 naučnika iz celog sveta koji su učestvovali u istraživanju tamne energije pod vođstvom Nacionalne laboratorije za fiziku čestica visoke energije „Fermi“, u okviru Ministarstva energetike Sjedinjenih Država.

Koristili su moćne teleskope da bi mapirali noćno nebo od 2013. do 2019. godine, registrujući stotine miliona galaksija kako bi se izračunala distribucija materije u svemiru. Istraživači se nadaju da će doći do nekih odgovora o tamnoj energiji proučavajući obrasce strukture u univerzumu.

Preporučujemo

Ne slažu se svi fizičari sa preovlađujućim teorijama o tamnoj energiji. Dejvid Viltšir sa novozelandskog Univerziteta Kenterberi tvrdi da svemir nije dosledno homogen u svakom svom delu. Smatra da grupisanje galaksija može objasniti zašto izgleda da se svemir širi bržom stopom pošto je vreme relativno u odnosu na gravitaciju.

Džesika Mjur radi na pronalaženju načina za objašnjenje paradoksa koji okružuju tamnu energiju. Magistrirala je primenjenu matematiku na Kembričkom univerzitetu pre doktorata iz fizike. Doprinela je analizi podataka za projekat istraživanja tamne energije putem računarskog centra na Univerzitetu Sinsinatija.

„Postoje stvari u našem modelu koje nemaju smisla“, izjavila je ona za BBC. „Nije baš zadovoljavajuće što ne znamo od čega se sastoji 95 odsto univerzuma“.

Međutim, rekla je da još nije spremna da odbaci tamnu energiju i preovlađujuće stavove Alberta Ajnštajna o kosmološkoj konstanti.

„Bilo bi veoma uzbudljivo da kažemo da smo nešto propustili i da nam nije potrebna misteriozna supstanca koja ima negativan pritisak i koja čini 70 odsto mase i energije u svemiru“, izjavila je ona. „Što je još uzbudljivije, po mom mišljenju, novi kosmološki rezultati u poslednjih nekoliko godina pokazuju sklonost ka svojstvima tamne energije koja evoluiraju u vremenu“.

To bi zahtevalo proširenje modela tamne energije van najjednostavnijeg „kosmološkog standardnog modela“, u kojem se tamna energija opisuje kao kosmološka konstanta. To bi bila velika stvar, ali svakako nije odbacivanje preovlađujuće teorije o tamnoj energiji.

„Reč je o koraku ka izgradnji fundamentalnijeg razumevanja fizike ove misteriozne supstance koja čini 70% gustine energije u našem univerzumu – i razumevanju šta nam dostupni podaci mogu reći o tome“, kaže Mjur.

(Telegraf Nauka/University of Cincinnati)