• 0
 ≫ 

Vreme čitanja: oko 7 min.

Svetski naučnici će dolaziti i raditi u Srbiji zahvaljući našim projektima: Ministarka nauke o ulaganjima

A. I.
 ≫ 

Vreme čitanja: oko 7 min.

Početak rada na izgradnji BIO4 kampusa verovatno je najveći uspeh kada je reč o ulaganjima u infrastrukturu nauke, poručila je dr Jelena Begović

  • 0
Dr Jelena Begović Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović... Foto: TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ/ nr

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović izjavila je da će ulaganja u nauku i realizacija započetih projekata, poput BIO4 kampusa u koji će biti uloženo više od 450 miliona evra, doprineti da svet brzo počne da dolazi i radi u Srbiji. Begović je to istakla u novogodišnjem intervjuu za Tanjug, posvećenom rezultatima Ministarstva u 2023. godini, među kojima su, pored početka radova na BIO4 kampusu, i otvaranje zgrade Instituta BioSens, povećanja plata naučnoj zajednici i četiri nove digitalne platforme.

Bila je to i prilika da najavi planove za narednu godinu kako bi Srbija išla u korak sa razvijenim zemljama, u skladu sa činjenicom da su ekonomski giganti samo one zemlje koje su najviše ulagale u nauku.

Najveći uspeh u infrastrukturi nauke

- Početak radova na izgradnji BIO4 kampusa, verovatno je najveći uspeh što se tiče ulaganja u infrastrukturu nauke, to je najveće ulaganje ikada u Srbiji, ali i u širem regionu. U izgradnju novog naučnog grada u Beogradu koji će okupiti sedam fakulteta, devet naučnih instituta, a s druge strane biće dom za novoformirane start-ap firme iz oblasti biotehnologije, biomedicine, bioinformatike, veštačke inteligencije, zaštite biodiverziteta, biće uloženo 450 miliona evra - istakla je Begović.

Ona je dodala da će važan član te kompleksne zajednice biti istraživačko-razvojna odeljenja kompanija iz biofarm industrije koja je izuzetno razvijena i čije uvozne proizvode naši stanovnici koriste.

- Ideja nam je da se ovde razvijaju novi proizvodi u oblasti medicine, a vezujemo se za zdravlje građana, za poljoprivredu - proizvodnju hrane, zaštitu životne sredine - rekla je ministarka i podsetila da će kampus doprineti jačanju celog regiona, ne samo Srbije.

Za 2024. godinu najavila je nastavak potpisivanja ugovora sa privatnim sektorom u cilju širenja i rasta čitavog BIO4 kampusa koji je već prepoznat širom sveta.

- Očekujemo da iduće godine počne i izgradnja kapaciteta za kompanije, koje će tu raditi i razvijati svoje proizvode. Znamo da će preko hiljadu doktora nauka raditi u Bio4 kampusu i međusobno sarađivati, sarađivaće i sa kompanijama, ali na mnogo ozbiljnijem, strateškom nivou - rekla je ona.

Ona je ukazala da će Srbija, dajući šanse našim naučnicima da razvijaju različite proizvode, razvijati i svoju ekonomiju, ali i čitavo društvo, zato što će imati snažan naučni centar, koji će nas učiniti prepoznatljivim na svetskom nivou.

- Naš cilj je da do kraja 2026. godine možemo u kampus da preselimo i 1.400 naučnika, profesora, koji će biti baza za edukaciju mladih. Više od 4.000 studenata će tu živeti, raditi, komunicirati ne samo sa svojim fakultetom, već i sa naučnim institutima, gde će moći da imaju praksu i kontakt sa najnovijim tehnologijama, sa industrijom i privatnim sektorom - napomenula je Begovićeva.

Prema njenim rečima, sve to je najbolji način da se zadrže mladi, da se neki vrate, da se Srbija mnogo jače poveže sa snažnom naučnom dijasporom sa kojom već intenzivno komunicira I koja pomaže u razvoju projekta.

- A krajnji cilj je, da svet dođe i radi u Srbiji i u ovoj oblasti. Na jako dobrom smo putu i velika podrška države je važna da bi se on zaista realizovao - rekla je ministarka.

Srpska rezolucija usvojena u UN

Kao važan rezultat u 2023. navela je i taj što su UN prihvatile incijativu Srbije i usvojile Rezoluciju Međunarodna dekada nauka za održivi razvoj, 2024-2033.

- To je prva rezolucija posle 2000. godine koju je Srbija inicirala i koja je izglasana u UN - rekla je ministarka i podsetila da postoji 17 ciljeva održivog razvoja oko kojih se čovečanstvo dogovorilo još 2015. godine, poput iskorenjivanja siromaštva, obrazovanja dostupnog svima, istih šansi za sve - na pristojan posao, lečenje ... ali je primećeno da su oni usporili zbog globalne političke i ekonomske situacije, kao i pandemije. Srbija je dobila veliku podršku, i više od 70 zemalja se sad već uključilo u taj proces koji će voditi Unesko i koji podrazumeva mnoge akcije vezane za nauku - rekla je Begovićeva.

Kao važnu stvar navela je i povećanje plata naučnoj zajednici i naglasila da je to bio problem dug 11 godina.

- Imali smo jedan deo zaista nezadovoljne naučne zajednice - s razlogom. I uspeli smo ove godine da dođemo do rešenja i da nepravdu u delu naučne zajednice ispravimo, da omogućimo, jako dobre početne plate od 1. januara za naučnike i da radimo dalje na povećanju i pojačavanju ulaganja u samu nauku - navela je Begovićeva.

Ona je dodala da je Fond za nauku finansirao veliki broj projekata, da je više od 2.500 naučnika finansirano da se bave naukom. Kao važno, navela je i to što je pokrenut poziv za građansku nauku. Prema njenim rečima, cilj je da se što više građana uključi u nauku, jer često nisu ni svesni da mogu da budu dobar izvor podataka.

- Imamo i projekat iz biomedicine vezan za obolele od dijabetesa, jer ne znamo sve njihove probleme. Kada sakupimo sve podatke, zajedno s građanima dolazimo do nekog zaključka, a neki od njih mogu da utiču i na javne politike koje treba da se promene kako bi pružili veću podršku, ne samo pacijentima - rekla je ministarka i dodala da postoje projekti i za zaštitu životne sredine i da je princip isti.

Jedan od rezultata Ministarstva je i uspeh Sajma tehnike i tehničkih rešenja, istakla je ona i podsetila da je koncept predstavljanja nauke promenjen i da je cilj da već narene godine sajam postane međunarodni i preraste u jedan od bitnijih događaja na nivou i Evrope i sveta.

Tematski smo sajam podelili u maju da bi posetioci mogli da se upoznaju sa digitalnaom poljoprivredom, biotehnologijom, astronomijom, veštačkom inteligencijom, da vide šta naša nauka zaista konkretno radi", rekla je ona i napomenula da su se već javile neke zemlje koje žele da dovedu i predstave svoje start-ap kompanije i akademske institucije koje rade na inovacijama.

Srbija voli nauku

Na pitanje koliko su ljudi svesni nauke, za koju ona kaže da je "važna koliko i kiseonik", Begovićeva je naglasila da Srbija voli nauku i da je jako ponosna na Nikolu Teslu, na Mihajla Pupina, Josifa Pančića i Milutina Milankovića.

Ona kaže da joj je dobar indikator to što je, kad su nedavno raspisali projekte građanske nauke, bilo 150 prijava, a očekivala je do 20.

Begović je govorila i o značaju saradnje sa našom naučnom dijasporom i ocenila da je ona na dobrom nivou iako uvek može bolje i treba bolje.

- Tu su svi izuzetni, sjajni ljudi, vrlo otvoreni da pomognu svojoj zemlji, svako iz svog ugla. Neki su čak spremni da se vrate u Srbiju, neki da pojačaju saradnju, ali to je naša velika snaga i izuzetno je bitno da komuniciramo -- rekla je ona i dodala je da je najlepše da neko ostane u Srbiji, ali je i dobro da ostane čvrsta veza sa onima koji odu jer, istakla je, to su naši ambasadori.

- To su ljudi koji su u nekim drugim ekosistemima, koji mogu da pomognu da bolje i kvalitetnije razvijemo naš, i takođe jako je bitno da pratimo mlade koji odlaze iz Srbije, na primer na studije - rekla je minsitarka.

Srbija se kaže, može pohvaliti i brojem žena u nauci. Preko 50 odsto studenata i doktora nauka u Srbiji su žene, koje su takođe i na vrlo visokim pozicijama.

Na pitanje kako bi volela da Srbija izgleda u oblasti nauke na kraju njenog mandata, ona kaže da bi želela da populacija naučnika u Srbiji raste - da se postojeći broj od 18.000 udvostruči u sledećim godinama, jer postoji potencijal za to.

- Naravno treba da smanjite broj naučnika koji odlaze iz Srbije, iako se trend polako usporava, definitivno. S druge strane treba da privučemo naše mlade, ali i starije iskusne naučnike da se vrate u Srbiju, da donesu novu energiju i ideje. Važno je da se grade infrastruktura za nauku, naučno-tehnološki parkovi, BIO4 kampus, novi instituti koje odražavaju sadašnjost, ali i gledaju u budućnost, jer samo na taj način zemlja može da raste i razvija se - primetila je ona.

Podsetila je da je Ministarstvo napravilo i četiri nove platforme koje predsavljaju veliki iskorak što se tiče digitalizacije, koja je jedan od prioriteta ove vlade.

(Telegraf Nauka/Tanjug)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>