Poslednji rimski car krunisan na današnji dan: Majka mu je bila srpska princeza Jelena

Poslednji rimski car, tj. poslednji car Istočnog rimskog carstva, danas poznatijeg pod imenom Vizantija, krunisan je na današnji dan 6. januar 1449. godine. Ovaj imperator – Konstantin XI Paleolog Dragaš – bio je sin cara Manojla II Paleologa i srpske princeze Jelene Dragaš.

Konstantin XI rođen je 8. februara 1405. godine kao sin cara Manojla i carice Jelene. Malo se zna o njegovom ranom životu, ali od dvadesetih godina je pokazivao vojne veštine. Zbog toga je u dva navrata bio carski regent u Carigradu, a od 1428. i morejski despot.

Preporučujemo

„Despot Konstantin je i posle katastrofe kod Varne nastavio svoje pohode u Grčkoj. Ponovo je prodro u Beotiju, proširio svoju vlast na Fokidu i dalje sve do Pinda. Izgledalo je kao da će se u poslednjem času na prastarom grčkom tlu stvoriti nova grčka država koja će naslediti Vizantiju. Ali smelog despota brzo je snašla osveta pobedioca kod Varne. Murat II je 1446. udario na njega s velikom vojskom i brzo prodro kroz srednju Grčku. Tek kod velikog bedema na Korintskoj prevlaci despot Konstantin mogao je da pruži jači otpor, ali je turska topovska vatra oborila i ovu prepreku: 10. decembra 1446. grčki bedem je zauzet na juriš i teim je borba rešena. Turci su upali u Moreju, razorili vizantijske gradove i sela i odveli preko 60.000 zarobljenika. Vizantijski despot morao je da se pokori sultanu i obaveže na plaćanje danka“, napisao je Georgije Ostrogorski u Istoriji Vizantije i dodao:

„Uskoro posle toga despot Konstantin je pozvan da za-uzme carigradski presto. Jovan VIII umro je 31 oktobra 1448. ne ostavivši dece, a pošto je malo pre toga umro i Teodor, carska kruna je pripala despotu Konstantinu, trećem sinu cara Manojla ІІ i Jelene Dragaš, kćeri Konstantina Dejanovića. Krunisan u Moreji 6 januara 1449. Konstantin Dragaš je u martu stigao u Carigrad. Vlast u Moreji delili su Toma i Dimitrije, koji je u više mahova pokušao da se pomoću Turaka dočepa carske krune i koji je u Moreji uskoro došao u sukob sa svojim bratom Tomom, opet se uzdajući u tursku pomoć.“

Ostrogorski navodi da „hrabrost i državnička energija poslednjeg vizantijskog cara nisu mogle da spasu Carstvo sigurne propasti“.

Ilustracija pada Carigrada pod tursku vlast Panajotosa Zografa iz 19. veka Foto: akg-images / akg-images / Profimedia

„Kada je posle smrti Murata ІІ (februara 1451) vlast pre-uzeo njegov sin Mehmed II, kucnuo je poslednji čas Vizantiji. Vizantijska prestonica nalazila se usred osmanlijske teritorije, razdvajajući aziske zemlje Osmanlija od njihovih evropskih poseda. Prvi je zadatak mladog sultana bio da ukloni ovo tuđe telo i da osvajanjem Carigrada da Osmanlijskom carstvu jak centar. O njegovim namerama na vizantijskom dvoru nije mogla postojati nikakva sumnja, naročito otkako je u neposrednoj okolini Carigrada podigao jako utvrđenje (Rumili hisar)“, naveo je slavni istoričar i dodao:

„Kao i njegov brat, car Konstantin XI je sve svoje nade polagao u pomoć sa Zapada. Ove nade bile su slabe, ali drugih uopšte nije bilo. Car je pokušao da u poslednjem času oživi promašenu uniju. (…) Što se više približavala propast Carstva, to se jače ispoljavala u Vizantiji struja koja je tražila izmirenje s Turcima i više volela da se pokori Osmanlijama no da se potčini rimskoj crkvi.“

„Prvih dana aprila 1453. Mehed II sakupio je pred Carigradom ogromnu vojsku. Prema njoj stajao je u Carigradu mali broj grčkih i još manji broj latinskih branilaca. (…) Neće biti preterano ako kažemo da su snage napadača bile 20 puta veće od snaga branilaca. Snagu Carigrada nije sačinjavala junačka, ali brojno sasvim nedovoljna posada, već njegov jedinstveni položaj i jaka utvrđenja, za čije održavanje su i Jovan VIII i Konstantin XI činili sve što su mogli“, napisao je Ostrogorski.

„Za 29. maj Mehmed je naredio generalni napad. (…) U zoru je počeo juriš na grad. Herojska odbrana duže vreme je odolevala svim napadima. Tada je sultan bacio u borbu svoju glavnu rezervu, janičare, pa su ove elitne osmanlijske trupe uspele da se posle teške borbe popnu na zid. U odlučnom trenutku Đustinijani, koji se pored cara hrabro borio, smrtno je ranjen. To je izazvalo zabunu u redovima branilaca i ubrzalo prodor Turaka. Uskoro je grad bio u njihovim rukama. Konstantin XI Dragaš borio se do poslednjeg časa i našao je u borbi smrt koju je tražio. (…) Carigrad je postao prestonica Osmanlijskog carstva. Vizantijsko carstvo prestalo je da postoji.“

(Telegraf Nauka)