Bogatstvo kraj tela devojke otkrilo nepoznatu civilizaciju: Grob 12 i njegove neverovatne tajne

Grob 12 na nalazištu Tepe Kalu najbogatiji je grob otkriven na tom nalazištu, pokazalo je istraživanje. To je grob u jami tipičan za civilizaciju Velikog Horasana, a u njemu je sahranjena devojka mlađa od 18 godina, navodi se u studiji objavljenoj u žurnalu Iran.

Kraj tela devojke pronađena su 34 pogrebna dara, koji predstavljaju pravo bogatstvo. Među njima je 12 tipičnih vaza tog perioda, sedam kamenih predmeta, 12 metalnih objekata od zlata i bakra ili bronze, kao i dve igle od slonovače, pišu autori studije.

Preporučujemo

- Ono što je prvobitno privuklo moju pažnju na arheološko nalazište Kalu je prisustvo materijala povezaniih sa takozvanim baktrijsko-margijanskim arheološkim kompleksom. Kao što ime sugeriše, ovi materijali su primarno povezivani sa regionima Margijana, što je moderni Turkmenistan, i Baktrija, severni Avganistan i Uzbekistan. Međutim, njihovo otkriće van basena Amu Darja, u velikim delovima istočnog Irana, veoma je značajno i privuklo je moju pažnju – rekao je dr Ali Vahdati, glavni autor studije, a prenosi Phys.org.

- Postalo je jasno da je ono što je nekad smatrano tek prepoznatom civilizacijom Srednje Azije u stvari veliki kulturni horizont uporediv po značaju sa cilizacijama Mesopotamije i doline Inda. Kako je ovaj region istorijski nazivan Veliki Horasan krajem starog i tokom srednjeg veka, pa smo moj tim i ja predložili termin civilizacija Velikog Horasana za ovaj kulturni fenomen bronzanog doba – dodao je dr Vahdati.

On je dodao da je ideja privukla pažnju arheologa koji rade u tom regionu. Ova civilizacija se pojavila krajem 3. milenijuma pre nove ere, objašnjava, pa se rapidno raširila i vremenom obuhvatala deltu reke Murgab u Turkmenistanu, oaze severnog Avganistaa i Uzbekistana i visoravni severoistočnog Irana.

- Do ranog 2. milenijuma pre nove ere civilizacija Velikog Horasana imala je veze sa drugim savremenim civilizacijama, uključujući one u dolini Inda i rane Mesopotamije – objasnio je dr Vahdati.

Grob 12 je jedan od dosad otkrivenih grobova i, za razliku od ostalih, bogat je pogrebnim darovima.

- Osim broja predmeta, najzanimljivije je prisustvo nekoliko pečata sahranjenih sa ovom devojkom, što je jak indikator njene aktivne uloge i društvenog statusa u zajednici bronzanog doba. Pečati u ovom kontekstu simbolizuju vlasništvo i učešće u trgovačkoj mreži – doda je dr Ali Vahdati.

Zbog godina devojke, on pretpostavlja da je visok status nasledila. Ipak, primetio je da su grobovi žena bogatiji nego grobovi muškaraca, pa je moguće da „dame nisu imale sekundarnu ulogu u civilizaciji Veliki Horasan“.

(Telegraf Nauka/Iran/Phys.org)