Pronađen najstariji alat napravljen od kosti džinovskih stvorenja: Proizveden je pre 20.000 godina

Ljudi su pravili oruđe od kostiju kitova još pre 20.000 godina. To je pokazala studija naučnika sa Autonomnog univerziteta Barselone (UAB), francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS) i Univerziteta Britanske Kolumbije.

Ovo otkriće, navodi se u saopštenju Autonomnog univerziteta u Barseloni, produbljuje naše razumevanje ranog ljudskog korišćenja ostataka džinovskih morskih sisara, ali i pomorske ekologije tog vremena.

Preporučujemo

Kitovi, najveće životinje na zemlji, bile su važan izvor hrane, ali i materijala poput masti i kostiju. Zbog toga se veruje da su imali ključnu ulogu u preživljavanju mnogih priobalnih ljudskih grupa.

Ipak, istraživanje početka interakcija ljudi i kitova je izazovna jer su priobalna nalazišta veoma osetljiva i ranjiva na skok nivoa mora, što znači da je očuvanje dokaza veoma teško.

U istraživanju, koje su vodili Žan Mark Petilon sa CNRS i Krista Mekgrat sa UAB, a čiji rezultati su objavljeni u Nature Communications, analizirana su 83 koštana alata iskopana u Biskajskom zalivu i 90 kostiju iz pećine Santa Katalina. Naučnici su koristili masenu spektrometriju i datiranje radioaktivnim ugljenikom da bi identifikovali vrste i starost.

- Naša studija otkrila je da su u pitanju kosti bar pet vrsta velikih kitova, a da su najstariji alati nastali pre otprilike 19.000-20.000 godina. Ovo je jedan od najranijih poznatih dokaza o tome da su ljudi koristili ostatke kitova kao oruđe – rekao je Petilon.

- ZooMS je moćna tehnika za ispitivanja diverziteta morskih sisara u prošlosti, posebno kada u kostima i predmetima nedostaju morfometrički elementi, što je često slučaj kada se proučavaju koštani predmeti. Uspeli smo da identifikujemo vrste poput ulješure, kita perajara, plavog kita, od kojih svi i danas žive u Biskajskom zalivu, kao i sivi kit, vrsta koja je sada ograničena uglavnom na Severni Pacifik i Arktički okean – rekla je Krista Mekgrat.

Hemijski podaci izvučeni iz kostiju sugerišu da su navike u ishrani ovih drevnih kitova bile drugačije od današnjih, što verovatno ukazuje na velike promene u okruženju.

(Telegraf Nauka/UAB)