U podnožju drveta otkriven jedinstveni klesarski alat iz doba Dačana

U rumunskoj šumi, blizu brda Magura Kalanuluj, pronađeno je pravo arheološko blago – set od 15 klesarskih alata iz perioda gvozdenog doba, pre rimskog osvajanja Dakije. Iskopano u drevnom kamenolomu, ovo praistorijsko oruđe pruža jedinstveni i dosad neviđeni uvid u to kako su Dačani obrađivali kamen pre dolaska Rimljana, piše Arkeonews.

Kolekciju je, u podnožju drveta, a nedaleko od glavnog dela kamenoloma, pronašao žitelj obližnjeg sela. Alat težak oko 11 kilograma izgledao je kao da je nedavno iskopan, pa se pretpostavlja da ga je otkrio pljačkaš blaga, ali da ga je zbog težine ostavio.

Preporučujemo

Otkriće je odmah prijavljeno Muzeju Korvinovog zamka (koji se naziva i zamak Hunjadi) u opštini Hunedoara.

Iako uklanjanje iz njihovog prvobitnog konteksta otežava precizno datiranje, komplet alata sadrži tipove oruđa koji se nedvosmisleno povezuju s Dačanima. Sam kamenolom nosi karakteristične tragove upotrebe alata koji su u potpunosti prestali nakon rimskog povlačenja sredinom 3. veka, što dodatno sugeriše dačko poreklo oruđa.

U kolekciji ima pet krampova, uključujući dva retka primerka sa nazubljenim ivicama, pet klinova za cepanje različitih veličina, čekić za oštrenje i poljski nakovanj koji su se koristili za oštrenje dleta, i po jedan primerak ravnog dleta i špica, verovatno korišćenih za precizne završne radove. Ovaj sklop predstavlja sveobuhvatan spektar klesarskih tehnika, od direktnog udaranja pomoću krampova do indirektnog udaranja dletom i špicem, hladnog oštrenja čekićem i nakovnjem, i sile klinova za cepanje kamena.

Zanimljivo je da se čini da su dvoglavi krampovi sa nazubljenim ivicama jedinstven dački dizajn, bez poznatih pandana ni u Grčkoj ni u Rimu. Istraživači veruju da su ove specijalizovane nazubljene strane bile ključne za postizanje prefinjene završne obrade prizmatičnih blokova karakterističnih za luksuznu ašlar arhitekturu dačkog perioda.

Pretežno mala veličina alata ukazuje na fokus na završne radove, što bi u kamenolomu podrazumevalo cepanje manjih blokova i prečišćavanje grubih površina kako za građevinske tako i za dekorativne elemente.

Proučavanje skrivenog kompleta alata postavlja intrigantna pitanja o tome zašto je bio zakopan. Jedna teorija sugeriše da je bio sakriven tokom perioda krize, moguće rimske invazije. Druga mogućnost je da je klesar jednostavno želeo da izbegne teret svakodnevnog nošenja teških alata, ali na kraju nije bio u mogućnosti da ih povrati. Uprkos nekim primetnim rimskim uticajima u dizajnu određenih alata, istraživanja naginju ka tome da komplet alata pripada dačkom klesaru. Čini se da kamenolom nije bio aktivan tokom rimske ere, a dizajn specifičnih alata odstupa od poznatih rimskih obrazaca. Štaviše, prestanak klesane kamene arhitekture u regionu nakon rimskog osvajanja podržava teoriju o praistorijskom poreklu.

Studija je objavljena u časopisu Praehistorische Zeitschrift.

(Telegraf Nauka/Arkeonews)