Dar muslimanskog vođe ili trofej krstaša: Freska iz 13. veka jedina prikazuje islamski šator u crkvi

Freska iz 13. veka ponovo otkrivena u Ferari, u Italiji, daje jedinstven dokaz o korišćenju islamskih šatora za skrivanje visokih oltara u crkvi. Ova zidna slika stara 700 godina je jedini dokaz postojanja ove malo poznate hrišćanske prakse, saopštio je Univerzitet u Kembridžu.

Delimično prekrivena freska, koju je identifikovala dr Federika Gigante, istoričarka sa Univerziteta Kembridž, prikazuje stvaran šator, koji je umetnik možda video upravo u toj crkvi u benediktinskom manastiru Sant Antonio in Polesine, saopštio je Kembridž.

Preporučujemo

Šator prekriven draguljima bio je ili diplomatski dar muslimanskog vođe ili trofej koji su krstaši oteli na bojnom polju.

Kako je pokazalo istraživanje Giganteove, objavljeno u The Burlington Magazine, moguće je da je osoba visokog ranga poput pape Inoćentija IV darovala ovaj tekstil benediktincima.

- Na prvi pogled mi se činila neverovatnom, ali uzbudljivom mogućnost da je to islamski šator. Brzo sam odbacila tu mogućnost i vratila sam joj se godinama kasnije sa mnogo više iskustva i hrabrijim pristupom. Verovatno nećemo nikad pronaći drugu ovakvu sliku. Nisam prestala da tragam, ali mislim da je ova vrlo jedinstvena – rekla je u saopštenju Giganteova.

Freska je jedinstveni dokaz da su islamski šatori korišćeni u ključnim hrišćanskim obredima u srednjem veku.

- Islamski tekstili povezani su sa Svetom zemljom odakle su hodočasnici i krstaši donosili najvrednije materijale. Oni su mislili da tamo postoji umetnički kontinuitet od vremena Isussa, pa su to korišćenje pravdali u hrišćanskom kontekstu. Hrišćani u srednjovekovnoj Evropi divili su se islamskoj umetnosti a da toga nisu bili potpuno ni svesni – rekla je dr Federika Gigante.

Iako se zna da su ovi tekstili korišćeni u kasnom srednjem veku u evropskim crkvama, uglavnom su islamskim platnom obmotavane relikvije ili su njihovi ostani nađeni u grobovima važnih ljudi.

Freska je nastala u kasnom 13. ili ranom 14. veku i predstavlja baldahin postavljenu iznad oltara. Umetnik je, navodi se, transformisao svod u šator sastavljen od plave i zlatne draperije oko tri zida.

- Umetnik se zaista potrudio da tekstil izgleda živo – rekla je dr Federika Gigante

U 13. veku bilo uobičajeno da se trofeji iz rata ili diplomatski darovi predstavljaju u oltarima crkava širom Evrope.

- Šatori, posebno kraljevski islamski šatori bili su među najcenjenijim poklonima u diplomatskoj razmeni, najcenjeniji kraljevski znak na bojnom polju, ali i vredni ratni trofej. Šatori su stigli u Evropu kao ratni plen. Freska se poklapa sa opisima kraljevskih islamskih šatora koji su zaplenjeni tokom ratova u Andaluziji u 13. veku – rekla je Giganteova.

(Telegraf Nauka/University of Cambridge)