U grobnici otkriven pokojnik zaliven gipsom: Izuzetan kameni kovčeg pronađen u Engleskoj

Arheolozi u Engleskoj nedavno su napravili fascinantno otkriće prilikom iskopavanja rimskog groblja u predgrađu, koje je pronađeno pre nego što je započet projekt proširenja puta u Kembridžširu. U središtu ovog groblja, koje datira iz perioda Rimskog carstva (42-410), otkrivena je izuzetna grobnica – kameni kovčeg u kojem je preminuli pojedinac bio zaliven tečnim gipsom, prenosi Live science.

Ovaj ritual sahrane, iako poznat iz rimskih urbanih centara, posebno u Jorku, izuzetno je retko viđen u ruralnim područjima poput ovog. Arheolozi smatraju da je ovo otkriće od posebnog značaja jer sugeriše da je osoba sahranjena u ovoj grobnici bila visokog statusa, što ukazuje da je bila deo elite tog vremena.

Preporučujemo

Ritual sahrane tečnim gipsom poznat je iz rimskog perioda, ali arheolozi se i dalje trude da u potpunosti razjasne sve aspekte ove prakse. Mineral gips je pretvoren u cement ili malter, koji je zatim izliven na telo preminulog, stvarajući čvrsti kalup oko njega. Ovaj proces je, ponekad, omogućio očuvanje organskog materijala, kao što su tkanine, odeća ili pokrove.

Ovo otkriće nije samo arheološki značajno, već i izuzetno retko. Naime, gipsne sahrane su uglavnom bile karakteristične za rimske urbane centre, poput Jorka, u Engleskoj, koji sadrži 45 dokumentovanih grobnica sa gipsom. Međutim, ovo otkriće u ruralnom delu Engleske čini ga još intrigantnijim. Prema rečima arheologa Džesike Lauter koja je sprovela iskopavanje, veruje se da je ovo bio skup ritual, što ukazuje na to da je preminuli bio osoba visokog statusa.

Gips koji je korišćen za izradu ove grobnice nije bio lokalnog porekla. Prema informacijama dobijenim iz iskopavanja, gips je dolazio iz kamenoloma koji se nalazio oko 50 kilometara daleko od groblja. Ovaj podatak ukazuje na to da je nabavka i transport gipsa bio značajan trošak, što dodatno podržava tezu da je osoba koja je sahranjena u ovoj grobnici bila iz društvene elite.

Osim toga, grobnica se nalazi u centralnom delu groblja, što dodatno sugeriše na njen značaj i visok status preminule osobe. Ova lokacija, uz sve druge okolnosti, jasno pokazuje da je grobnica namenjena nekoj izuzetnoj osobi, verovatno iz visoke klase ili čak iz porodice sa velikim društvenim i ekonomskim uticajem.

Iako u ovom posebnom kovčegu nisu pronađeni drugi grobni predmeti, u neposrednoj blizini otkriven je stakleni sud, za koji arheolozi pretpostavljaju da je mogao sadržati tečnost korišćenu u obredu za pokoj duše preminulog. Ovaj detalj ukazuje na to da su Rimljani praktikovali obrede posvećene svojim mrtvima, verovatno u nadi da će im osigurati mir u zagrobnom životu.

Ispod samog groba sa gipsom, arheolozi su pronašli 14 drugih grobova, dok je izvan granice rova bilo još sedam grobnica. Ova groblja su bila postavljena uz stari rimski put, a iz ovog istraživanja se može videti da su se na groblju sprovodili različiti tipove sahrana, što je neobično za ovako malo groblje. Pored grobnice sa gipsom, arheolozi su otkrili i sahrane u kamenim kistovima – pravougaonim grobnicama obloženim velikim kamenim pločama. Takođe su pronađene kremacije, obezglavljeni posmrtni ostaci, grobnice sa gvozdenim ekserima, koje ukazuju na prisustvo drvenih kovčega, pa čak i jedna prazna grobnica, čija svrha ostaje nepoznata.

Foto: Jam Press / Jam Press / Profimedia

Ono što čini ovaj kompleks još zanimljivijim jeste i činjenica da su u mnogim grobnicama pronađeni značajni grobni predmeti. U jednoj grobnici, koja se nalazila jugozapadno od grobnice sa gipsom, pronađena je velika količina grobnih predmeta, uključujući srebrne naušnice, bronzane narukvice, prstenje i druge dragocenosti. Preminula osoba bila je žena, koja je umrla između 16. i 20. godine života. Prema analizi kostiju, naučnici pretpostavljaju da je deo predmeta možda bio planiran kao miraz, što je u to vreme bila uobičajena praksa.

Još jedan zanimljiv nalaz odnosi se na grob sa predmetima u kojem je pronađeno 10 bronzanih narukvica, četiri koštane narukvice, češalj od kosti, kao i srebrne naušnice koje su zapanjujuće ličile na one iz grobnice mlade žene. Ove sličnosti u grobnim predmetima mogu ukazivati na specifičan lokalni stil izrade nakita, ali ne mora nužno značiti da su osobe u tim grobovima bile povezane.

Stručnjaci planiraju dalja istraživanja kako bi razjasnili brojna pitanja u vezi sa životom i društvenim okvirom ovih osoba. Jedan od ciljeva istraživanja jeste da se razjasni period u kome je groblje korišćeno, njegov značaj u kontekstu okolnog pejzaža, ali i da se sazna više o pričama koje se kriju iza svakog od sahranjenih pojedinaca. Lauter se nada da će proučavanje ostataka pomoći da se bolje shvati kako je ovo groblje funkcionisalo i koja su bila životna iskustva ljudi koji su ovde počivali.

Otkriveno groblje u Kembridžširu predstavlja izuzetno vredno arheološko otkriće, koje ne samo da nudi uvid u prakse rimskih sahrana, već i u društvenu strukturu tog vremena. S obzirom na bogatstvo grobnih predmeta i izuzetnu vrstu sahrane, ovo otkriće baca novo svetlo na život i smrt u Rimskom carstvu, posebno u ruralnim područjima. Svaki novi detalj koji se otkrije kroz istraživanje može nas približiti razumevanju svakodnevnog života ljudi iz prošlih vremena, ali i njihovih verovanja i običaja.

(Telegraf Nauka / Live science)