7.000 kostiju pronađeno u pećini 90 kilometara od Barselone

Foto: Shutterstock

Praistorijski ljudi u današnjoj severoistočnoj Španiji pre 7.000 godina sahranjivali su svoje mrtve duboko u pećini 90 kilometara udaljenoj od Barselone. Ta nekropola bila je mesto za sahranjivanje skoro četiri milenijuma i sada u njoj ima više od 7.000 kostiju, veruju arheolozi. A postoje tragovi da je korišćena i desetak hiljada godina pre toga, piše LiveScience.

Kova dels Haragals bila je kolektivna grobnica, rekao je za LiveScience Antonio Rodrigez-Hidalgo, istraživač Katalonskog instituta za ljudsku paleoekologiju i društvenu evoluciju (IPHES) i Instituta za arheologiju Merida.

Preporučujemo

On je naveo da su ljudi u toj pećini kolektivno sahranjivani od kasnog neolita, pa tokom bakarnog i bronzanog doba, koje je u Španiji završeno pre oko 3.000 godina.

U grobnici su nađena i razna dobra – keramika, oruđe od kremena i ogrlice, koja ukazuju da su tu sahranjene osobe visokog statusa, pokazalo je istraživanje.

- Ovih posmrtnih dobara posebno ima iz bronzanog doba, kada su neki pojedinci sahranjeni sa bogatim kolekcijama oružja i drugih predmeta. Jedna od lobanja iz tog perioda ima rupu koja je napravljena tokom trepanacije. Veruje se da je patila od više bolesti i to je verovatno bio pokušaj lečenja. Ipak, znamo da osoba nije preživela jer na rupi nema tragova regeneracije – rekao je Rodrigez-Hidalgo.

Ovo je jedina do sada pronađena lobanja sa tragovima trepanacije u ovoj pećini, ali je više od 100 njih pronađeno na drugim mestima u Španiji.

Pećina se nalazi u planinama oko 90 kilometara zapadno od Barselone. U njoj su otkriveni i tragovi koji ukazuju da su je pre više od 45.000 godina naseljavali neandertalci. Naučnici veruju da su Homosapijensi zamenili neandertalce u Evropi pre oko 40.000, mada je bilo i primera mešanja dve ljudske vrste.

Nije jasno da li je pećina za sahranjivanje korišćena u kontinuitetu 4.000 godina ili su je u tom periodu koristile različite grupe.

- Za sada imamo nekoliko datuma koje smo potvrdili, a moramo još dosta toga da datiramo pomoću radioaktivnog ugljenika da to razjasnimo – rekao je Rodrigez-Hidalgo.

(Telegraf Nauka / LiveScience)