Misteriozni goli džin bio je mesto za zbor armije: Tu su se okupljali vojnici u slučaju vikinškog napada

Foto: Graham Hunt / Alamy / Alamy / Profimedia

Misteriozni goli džin iz Sern Abasa, geoglif na brdu kraj sela Dorset u Engleskoj, originalno je nastao kao prikaz Herkula i predstavlja mesto za zbor armija Veseksa, pokazalo je novo istraživanje naučnika sa Univerziteta u Oksfordu. Figuru su kasnije monasi iz tog kraja proglasili lokalnim svecem Edvoldom.

Istraživanje koje je vodio Martin Pavord za Nešnal trast pokazalo je da je džin nastao vreme anglosaksonskih država, a ne, kao što se mislilo, u praistoriji ili mnogo skorije. Međutim, razlozi su ostali misterija, saopštio je Oksford.

Preporučujemo

Najvidljivija figura

Sada su Helen Gitos i Tom Morkom, akademici sa Oksforda, ispitali ranu srednjovekovnu istoriju i arheologiju te oblasti kako bi shvatili zašto je ova velika figura napravljena na brdu kraj sada mirnog sela.

Istraživanje je pokazalo da je geoglif slika antičkog heroja Herkula, a da je napravljen kao mesto zbora za armije Veseksa u vreme vikinških pohoda.

- Bilo je jasno da je džin iz Serna najvidljivija figura u srednjovekovnom pejzažu tog kraja – rekla je Helen Gitos, profesorka rane srednjevekovne istorije na Oksfordu.

Herkul je bio dobro poznat i tokom srednjeg veka, a posebno je bilo veliko interesovanje za njega u 9. veku.

Do kraja 10. veka Sern je bio u rukama plemića iz zapadnih provincija. Topografska lokacija džina, tik ispod grebena, sa impresivnim pogledom na glavne puteve, karakteristična je za anglosaksonske zborove. U slučaju napada vikinga, pristup pijaćoj vodi i zalihama sa lokalnih imanja, činili su ovo mesto idealnim za zbor vojske Veseksa.

U 11. veku monasi iz manastira na obroncima brda promenili su tumačenje toga ko je u stvari džin. Tvrdili su da je reč o Edvoldu, lokalnom svecu, i posvećivali su mu predavanja tokom različitih gozbi.

- Identitet džina je bio otvoren za interpretacije. Monasi iz Serna ne bi sveca iz svojih redova napravili golim da su ga sami pravili, ali im nije to smetalo kada su rešili da ga proglase Edvoldom – rekao je Tom Morkom, postdoktorand sa Univerziteta u Oslu.

Turbulentno doba

U vreme Velike seobe naroda germanska plemena Angli, Sasi i Jiti naselila su prostore današnje Engleske. Tu su osnovali sedam anglosaksonskih kraljevina – Nortambriju, Veseks, Istočnu Angliju, Mersiju, Kent, Eseks i Saseks.

U to turbulentno vreme, kralj Veseksa Alfred i njegovi naslednici radili su na ujedinjenju Engleske, a jedan od najvećih problema bili su im vikinzi, koji su dolazili u velike pljačkaške, a zatim i osvajačke pohode. Nakon velike pobede u bici kod Hejstingsa 1066. godine, Englesku je osvojio i ujedinio Viljem Osvajač, vojvoda Normandije.

(Telegraf Nauka/University of Oxford)