• 3

Vreme čitanja: oko 2 min.

Revolucija u ratovanju započeta je na prostoru Mongolije: Analizirano najstarije sedlo sa drvenim okvirom

Vreme čitanja: oko 2 min.

Naučnici sa tri kontinenta zaključak su doneli nako detaljnih analiza jahačke opreme nastale između 267. i 535. godine

  • 3
Mongolija, konjanik

Foto: Roland and Sabrina Michaud / akg-images / Profimedia

Arheolozi su koristili datiranje radioaktivnim ugljenikom da analiziraju najstarije pravo sedlo sa drvenim okvirom u istočnoj Aziji, otkrivajući kako je napredak u jahačkoj tehnologiji doveo do uspona mongolske stepske kulture. Sedlo napravljeno od drvenog okvira čvrsto je stajalo na leđima konja, pa je omogućilo i dodavanje uzengija.

Zahvaljujući tome, konj je mogao da nosu veću težinu, a konjanik je imao veću kontrolu i imao mogućnost za različite vrste borbe sa konja, piše Psych.org.

- Uprkos prisutnosti u modernim konjičkim aktivnostima, sedla i uzengije nisu bili korišćeni tokom prvih vekova jahanja. Njihov razvoj doveo je do revolucije u konjičkoj borbi i doprineo je velikim i dugoročnim društvenim promenama u Evroaziji, ali o poreklu ove tehnologije malo se zna – naveli su autori u studiji objavljenoj u žurnalu Antiqity.

Da bi shvatili nastanak ove revolucije, tim arheologa sa instituta u Aziji, Evropi i Severnoj Americi proučavao je sedlo koje je otkriveno u grobnici u pećini Urd Ulan Unit u zapadnoj Mongoliji.

Sedlo je, pokazalo je datiranje radioaktivnim ugljenikom, napravljeno između 267. i 535. godine, što ga čini primerom najstarijeg pravog sedla sa okvirom iz istočne Azije.

Dodatne analize pokazale su da su materijali od kojih je napravljeno iz okoline. Koža je sa domaćeg konja, uzgajanog u okolini, a drvo sa lokalnih stabala breze.

To pokazuje da su konjaničke kulture iz istočne evropazijske stepe ne samo koristile ovu novu tehnologiju jahanja, već su bili ključni u njenom razvoju i proizvodnji. Druga otkrića iz Mongolije, iz sličnog perioda, takođe pokazuju da je postojalo i korišćenje metalnih uzengija.

Period nastanka ovog sedla korespondira sa usponom Rouranskog kaganata, moćne proto-mongoske imperijalne konfederacije koja je osvojila veći deo unutrašnje Azije. Nova tehnologija sedla, prilično revolucionarna za to vreme, verovatno je odgovorna za ovaj uspeh.

Kaganat je preuzeo kontrolu nad tom teritorijom zahvaljujući vojnim pobedama, tako da taj uspon ne bi bio moguć bez napredne tehnologije jahanja.

- Poboljšanje borbene konjičke opreme moglo je da dovede do formiranja prvih stepskih država. Naša otkrića ukazuju na to da je moguće da je korišćenje drvenog okvira sedla i metalnih uzengija dovela do tehnološke nadmoći Rouranskog kaganata – naveli su autori.

(Telegraf Nauka/Phys.org)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • V.A.Laki

    12. decembar 2023. | 12:34

    Мир је некима одувек била највећа претња рату - да нису ратовали не би имали мира !

  • baba smilja iz darosave

    11. decembar 2023. | 18:45

    sedlo dokaz ratovanja ? a nije služilo za lakše jahanje ?

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>