Vreme čitanja: oko 2 min.
Analizirani proteini iz 2 kotlića stara 2.700 godina: Konačno se zna šta je u njima spremano
Vreme čitanja: oko 2 min.
Posude su služile za prikupljanje mleka i krvi za pravljenje krvavice
Nomadi iz mongolske stepe pre 2.700 godina koristili su bronzane kotliće da u njima skupljaju životinjsku krv i mleko i dalje ih obrađuju. To je pokazala analiza proteina iz dve posude otkrivene u severnoj Mongoliji.
Arheolozi su širom evroazijske stepe pronalazili metalne kotliće, ali do sada niko nije znao za šta su tačno korišćeni. Tim istraživača koje su predvodili stručnjaci sa Univerziteta u Bazelu otkrio da su u njima prikupljane krv životinja korišćena za pravljenje krvavice, kao i mleko jakova za fermentaciju.
Preporučujemo
Revolucija u ratovanju započeta je na prostoru Mongolije: Analizirano najstarije sedlo sa drvenim okvirom
5 najmisterioznijih predmeta iz prošlosti: Arheolozi nemaju pojma čemu ovo služi
Dva bronzana kotlića otkrivena su 2019. i metodom radioaktivnog ugljenika utvrđeno je da su korišćeni pre 2.700 godina. Istraživači su utvrdili da je u njima skupljana krv, uglavnom od ovaca i koza.
- Mnogi istorijski opisi stanovnika stepe navode da u oni redovno pili krv – rekao je dr Brajan Miler sa Univerziteta u Mičigenu, koautor studije objavljene u Scientific Reports.
Nova otkrića pokazuju kako je krv bila upotrebljavana u ishrani.
Istraživači veruju da je ona skupljana u ovim kotlićima nakon klanja i to kako bi se pravila krvavica, vrsta kobasice, što je deo kulinarske tradicije i u današnjoj Mongoliji.
- Ove paralele s modernom kulturom, zajedno sa istorijskim opisima ishrane i ubijanja životinja u regionu, pokazuju da je obrada krvi bila deo mongolske kulture u ishrani – rekao je Šivan Vilkin, vođa studije.
Proizvodnja kobasica bila je važan deo očuvanja hrane za stepske narode.
Osim proteina krvi, kotlići imaju i tragove mleka, uglavnom od jakova i drugih vrsta domaćih životinja.
- Ovo pokazuje da su jakovi pripitomljeni i da su ih muzli u Mongoliji mnogo ranije nego što se mislilo – naveo je Vilkin.
Mleko je verovatno bilo fermentisano u njima kako bi dobilo formu jogurta ili kiselog mleka, a možda je i ono bilo korišćeno u proizvodnji kobasica, navodi se u saopštenju Univerziteta u Bazelu.
- Naša otkrića daju bolji uvid u tradicije i ishranu nomada bronzanog doba, ali i pokazuju raznolikost kulinarskih metoda drevnih civilizacija- rekao je Vilkin.
(Telegraf Nauka / University of Basel)
Povezane vesti
Dronovi i kompjuteri zamenili lopatice i četke: Srpski arheolog najmodernijim tehnikama čuva kulturno nasleđe
Špijunski snimci otkrili mesto drevne bitke: 6 dokaza je ključno za lociranje poprišta boja dva carstva
Svetska senzacija na jugu Srbije: Nakon arheološkog otkrića u pećini istorija će morati ponovo da se piše
Fascinantno otkriće na Siciliji: Antička vila s mozaikom pronađena kraj Vicinija, deo je nečeg mnogo većeg
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
