Žena iz bakarnog doba preživela dve operacije lobanje pre 4.500 godina

Pre više hiljada godina, jedna žena je imala dve operacije na glavi – i preživela je obe procedure, pokazuje njena lobanja.

Naučnici u Španiji su došli do tog otkrića posle analize skeletnih ostataka pronađenih na groblju iz bakarnog doba, poznatom kao Kamino del Molino, u oblasti Karavaka de la Krus na jugoistoku Španije, piše Live Science.

Preporučujemo

Ta žena, stara između 35 i 45 godina u trenutku smrti, jedna je od 1.348 individua pronađenih na tom groblju, koje je korišćeno 2566-2239 pre nove ere.

Međutim, za razliku od drugih skeleta, njena lobanja je pokazivala tragove niza trepanacija, hirurških procedura koje su uključivale pravljenje rupa u lobanji kako bi se stiglo do tvrde moždane opne, krajnjeg sloja tkiva oko mozga i kičmene moždine, radi medicinskog tretmana.

Dalje ispitivanje je otkrilo dve preklapajuće rupe između slepoočnice i vrha uveta. Jedan otvor je 53x31 milimetar, a drugi je manji – 32x12. Istraživači misle da otvori nisu posledica neke povrede. Na primer, obe rupe imaju pravilno definisane ivice. Zaključak je da su nastale usled dve posebne operacije.

Istraživači su utvrdili da su trepanacije urađene „tehnikom struganja“, pomoću kamenog instrumenta grube površine. Da bi se izvela ova operacija, individua bi verovatno morala biti čvrsto imobilizovana uz pomoć drugih pripadnika zajednice ili prethodno tretirana nekom psihoaktivnom supstancom koja bi ublažila bol ili je učinila nesvesnom.

Neverovatno, ali izgleda da je žena preživela obe operacije, s obzirom na zaraslu kost lobanje. Istraživači misle da je živela nekoliko meseci nakon druge operacije.

Svedočanstva o preistorijskim hirurškim procedurama su „retka pojava“, naročito u toj oblasti glave, poznatoj kao temporalna regija, kaže Sonja Dijas-Navaro sa Odeljenja za preistoriju na Valjadolidskom univerzitetu. Na Pirinejskom poluostrvu je bilo uobičajenije da se trepanacije izvode u frontalnoj i parijetalnoj (temenoj) regiji lobanje.

Temporalna oblast je rizična za operisanje zbog naročito velikog broja krvnih sudova i mišića koji su osetljivi i mogu lako prokrvariti tokom operacije.

Međutim, preistorijske trepanacije pomoću tehnike struganja bile su mnogo uspešnije – i bezbednije – nego bušenje. Drevni hirurzi generalno nisu oštećivali moždane opne ili mozak, smanjujući rizik od potencijalnih infekcija nakon operacije. Upotreba sterilnih instrumenata i biljaka sa prirodnim antibiotskim svojstvima moglo je da doprinese suzbijanju bilo koje infekcije.

Nažalost, istraživači nisu sigurni zašto je žena uopšte bila operisana. Iako je njen skelet pokazao zarasle frakture rebra i zubni karijes, to verovatno nije povezano.

„Zbog raširenog prisustva traumatskih povreda kod skeleta iz Kamino del Molina ne isključujemo mogućnost da je operacija izvršena kao rezultat traume“, kaže Navaro. Operacija je možda izbrisala sve tragove povrede, a oštećeni fragmenti kosti mogli su biti uklonjeni tokom procedure.

(Telegraf Nauka/Live Science)