Najčešće se ubijalo udarcem u glavu: Izlomljene lobanje otkrivaju istoriju nasilja na Bliskom istoku

Foto: SAMER ABDALLAH / AFP / Profimedia

Pogled na 12.000 godina dugu istoriju nasilja na Bliskom istoku otkriva da su krvoprolića počela u vreme kada su nastale prve države pre oko 6.500 godina, a da je njihov broj skočilo ponovo kada su stigle suše i pojavile se velike imperije pre oko 3.200 godina, pokazala je naučna analiza izudaranih i izlomljenih ljudskih lobanja i kostiju, piše LiveScience.

Preporučujemo

Lobanje i kosti više od 3.500 ljudi povređenih u sukobima na Bliskom istoku od 12000. do 400. godine pre nove ere proučavao je međunarodni tim naučnika zainteresovan za testiranje hipoteze o usponu i padu nasilja u starom veku, navodi se u studiji objavljenoj u žurnalu Nature Human Behaviour.

Tim je proučavao povrede na lobanjama i povrede na kostima nastale oružjem kod ljudi koji su živeli u Maloj Aziji, Levantu, Mesopotamiji i Iranu tokom četiri perioda – neolita (12000-4500. pre nove ere), bakarnog doba (4500-3300. pre nove ere), bronzanog doba (3300-1200. pre nove ere) i gvozdenog doba (1200-400. pre nove ere). Kako se navodi, Bliski istok je idealno mesto za ovakvo istraživanje o nasilju jer je to geografska oblast ključna za mnoge velike inovacije čovečanstva, od pripitomljavanja životinja i razvoja poljoprivrede do izgradnje prvih gradova.

Cilj naučnika bio je da testiraju pretpostavke o nivou nasilja u različitim periodima. Primera radi, mali broj ljudi u neolitu verovatno je značio da je i stepen nasilja bio nizak, dok je nastanak država i imperija kasnije vodio do skoka stepena nasilja jer su ljudi počeli da žive bliže jedni drugima u ranim gradovima.

Analizama lobanja, oni su otkrili da je stepen nasilja drastično skočio tokom bakarnog doba, kad su nastale prve države, a onda je ponovo skočio tokom gvozdenog doba, kada su se desile velike promene poput velikih suša koje su trajale 300 godina i došlo je do uspona vojnih supersila poput Asirskog carstva.

Do drastičnog pada nasilja došlo je tokom bronzanog doba, otkrili su istraživači, i to uprkos promenama kako u klimi, tako u načinu života. Zaključili su da je razlog „što su rane države uspostavile kapacitet da smanje konflikte u svojim društvima“.

- Čini se da je veoma jasno da je pravni sistem naglo razvijen tokom bronzanog doba i da su i slobodni građani uživali neki stepen zaštite. To znači da su ljudi imali mogućnost da na miran način reše razmirice – rekao je za LiveScience Đakomo Benati, ekonomski istoričar sa Univerziteta Barselone i koautor studije.

Miran period je ipak kratko trajao, jer je gvozdeno doba dovelo do neverovatnog nivoa nejednakosti, resursa je bilo manje, a ratni sukobi su postali česti sa usponom moćnih imperija.

- Udarac u glavu bio je najčešći način ubistva u premodernom dobu – rekao je Benati.

Debra Martin, bioarheolog sa Univerziteta Nevade u Las Vegasu, nije učestvovala u istraživanju, ali za LiveScience je rekla da studija ima zanimljive podatke.

- Aplaudiram autorima što su odabrali da ne interpretiraju podatke da im se uklope u jedno objašnjenje. Nasilje i sukobe često podstiču spoljni faktori, ali i ideologije, verovanja, simbolizam. Drugim rečima, komplikovano je reći šta sve dovodi do nasilja – rekla je ona.

(Telegraf Nauka/LiveScience)