Napali su ih i zahtevali da im predaju svu decu: Datirani crteži u malezijskoj pećini govore o krvavom sukobu

Foto: Shutterstock/9TC

Tim istraživača Centra za društvena i kulturna istraživanja Univerziteta Grifit u Australiji i Muzeja Saravak u Maleziji postao je prvi koji je uspeo da datira crteže iz pećina Gua Sireh u Saravaku, a pritom je otkrio i tužnu priču o ratu koji se vodio kraj pećine i u njoj.

Krečnjačka pećina Gua Sireh na zapadu Saravaka, malezijske savezne države na severozapadu ostrva Borneo, poznata je po stotinama crteža napravljenih ugljem na zidovima glavne dvorane, piše ScienceDaily. Oko 55 kilometara od prestonice Saravaka, Kučinga, nalazi se pećina koja pripada lokalnom domorodačkom narodu Bidajuh i u kojoj crteži opisuju otpor domorodaca napadačima od 17. do 19. veka.

Preporučujemo

Datiranje radioaktivnim ugljenikom pokazalo je da su crteži nastali između 1670. i 1830, što je period pojačanog nasilja u regionu, kada su malajske elite rešile da uvedu velike poreze plemenima domorodačkih naroda, uključujući i Bidajuh. Koliko je timu poznato, ovo je prvo datiranje malezijske pećinske umetnosti. Koautorka studije dr Džilijan Hantli rekla je da je prvi korak u tome bilo određivanje šta je korišćeno za nastanak crteža.

- Prvo je bilo važno da potvrdimo da su crteži napravljeni ugljem, jer mali broj supstanci može biti datiran metodom radioaktivnog ugljenika. Tragali smo za procesom raspada izotopa ugljenika, što je značilo da nam treba materijal sa ugljenikom, i naše analize pokazale su da je korišćen ugalj napravljen od više vrsta bambusa. S obzirom na to da su nastali na krečnjaku, crteži su sjajno očuvani – rekla je Hantlijeva.

Umetnost iz pećine Gua Sireh deo je šire rasprostranjenosti sličnih crnih crteža od Filipina do Malezije. Veruje se da su povezani sa dijasporom austronežanskih naroda. Prethodno datiranje sličnih crteža na Filipinima pokazalo je da su stari između 1.500 i 3.500 godina.

- Crni crteži postoje u regionu hiljadama godina. Naš rad u pećini Gua Sireh ukazuje da je taj tip crtež postojao sve do relativno skore prošlosti, kada je korišćen da se zabeleže iskustva kolonizacije i nasilja – rekla je dr Hantli.

Koautor studije profesor Pol Tejkon rekao je da je poznato da na takvim crtežima dominiraju ljudi, životinje, brodovi i apstraktni dizajn.

- U pećini Gua Sireh ljudi su nacrtani sa pokrivačima za glavu, neki su naoružani štitovima, kopljima i noževima. U nekim crtežima prikazuju se lov, kasapljenje ulova, ribarenje, borbe i ples. Imali smo neku predstavu o tome kada su nastali zbog predstavljenih životinja, ali nismo znali kada tačno i kako da ih tumačimo – rekao je on.

Sofi Vilijam, kurator Muzeja Saravak i potomak naroda Bidajuh, rekao je da razumevanju vremena nastanka pomaže usmena istorija naroda Bijaduh.

- Oni pamte kako su se sklanjali u pećinu Gua Sireh početkom 19. veka kada ih je napao veoma brutalni malajski poglavica, koji je zahtevao da mu predaju svoju decu. Oni su to odbili i povukli su se u pećinu, gde su prvobitno odbili napad oko 300 naoružanih ljudi. Uprkos žrtvama, spasli su decu i pleme je pobeglo kroz prolaz s druge strane pećine. Figure u pećini su nacrtane sa veoma specifičnim oružjem – mačem pandat koji je korišćen samo za zaštitu i borbu, kao i dva noža paranag ilang, koji je označio početak vlasti belih ljudi na Borneu – naveo je on.

(Telegraf Nauka/ScienceDaily)