Evropsko istraživanje otkriva 900 miliona galaksija – i možda tajne „tamnog univerzuma“

Dosad neviđena slika kosmosa koju je omogućila misija Euklid daje mnogo više slučajeva gravitacionog sočiva.

Misija sa ciljem stvaranja najveće 3D mape univerzuma otkriva više od 900 miliona galaksija u svom prvom velikom objavljivanju podataka, zajedno sa oko 15.000 potencijalnih slučajeva fenomena koji bi mogao pomoći u otključavanju tajni „tamnog univerzuma“.

Preporučujemo

Lansirana u julu 2023. godine, misija Euklid Evropske svemirske agencije najavila je da će kreirati dosad najveću kosmičku mapu, obuhvatajući trećinu neba i više od 10 milijardi godina kosmičke istorije.

Cilj je rasvetljavanje dve od najvećih misterija u univerzumu: prirode tamne energije i tamne materije. Smatra se da one čine oko 70%, odnosno 25% univerzuma.

Profesor Endi Tejlor sa Univerziteta u Edinburgu rekao je da, iako je bilo većih pregleda, nijedan nije detaljan i informativan kao Euklidov. Nasuprot tome, teleskop Habl je proizveo slike neverovatne rezolucije, ali ne pokriva tako veliku oblast neba.

Sad prvo veliko objavljivanje Euklidovih podataka daje istraživačima dosad neviđenu sliku kosmosa. „To je najveća slika univerzuma u visokoj rezoluciji koju imamo“, kaže Tejlor.

Pokrivajući oko 14% ukupne površine neba koju će Euklid mapirati, novoobjavljeni podaci beleže više od 900 miliona galaksija, kao i više od 60 miliona potencijalnih kvazara: blještavih objekata u centru udaljenih galaksija, koje pokreću supermasivne crne rupe.

Podaci takođe uključuju niz kandidata za ono što se ranije smatralo retkim fenomenom: jako gravitaciono sočivo. To je efekat uveličavanja koji se javlja kad se jedna galaksija, često smeštena u galaktičkom jatu, nalazi ispred druge, udaljene galaksije.

Ajnštajn je predvideo da će gravitacioni uticaj galaksije u prednjem planu iskriviti prostor-vreme, savijajući svetlost galaksije u pozadini i proizvodeći pojavu jarkih lukova ili prstenova. Ovaj efekat je značajno pojačan prisustvom tamne materije, što povećava masu, a tako i gravitacioni uticaj galaksije.

Proučavajući snažno gravitaciono sočivo, naučnici bi mogli da isključe različite teorije o prirodi tamne materije. To je zbog uticaja načina distribucije ove misteriozne supstance u galaksiji – a to zavisi od njenih svojstava.

„Sa jakim gravitacionim sočivom otkrivate kako se tamna materija grupiše, a to ima veliku dijagnostičku vrednost, pošto se različite vrste materije mogu gomilati na veoma različite načine“, rekao je profesor astronomije Stiven Sardžent sa Otvorenog univerziteta u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Iako su stručnjaci ranije znali za oko 1.000 slučajeva jakog gravitacionog sočiva, Euklidovi podaci sadrže oko 15.000 mogućih slučajeva, a procenjuje se da će ih do kraja misije biti otkriveno 170.000.

Očekuje se da će sledeća objava podataka biti narednog leta i uključivaće rezultate o distribuciji galaksija i o slabom gravitacionom sočivu – suptilnim izobličenjima udaljenih objekata zbog tamne materije u prednjem planu.

„Možemo koristiti taj obrazac izobličenja da napravimo mapu koja pokazuje gde je sva tamna materija u univerzumu“, rekao je Tejlor, dodajući da bi naučnici onda mogli da odrede njena statistička svojstva i uporede rezultate sa različitim teorijama. „U zavisnosti od vrste tamne materije i vrste tamne energije, očekujemo da vidimo malo drugačije obrasce na nebu“.

Pošto Euklid generiše sve više podataka, ima mnogo toga da se istražuje. To nam otvara visoku rezoluciju celog neba, celog univerzuma, kaže Tejlor. To jednostavno znači da ima mnogo objekata koje nikad ranije nismo videli, mnoštvo fenomena za istraživanje. Nijedno ljudsko oko više ne može da pregleda sve Euklidove podatke - to je sad previše veliko.

(Telegraf Nauka/Guardian)