Da li se vanzemaljski signali kriju na zanemarenim frekvencijama?

Astronomi koji tragaju za znakovima inteligentnog vanzemaljskog života možda su propuštali vanzemaljske signale u delu radio spektra koji u poslednje vreme nije bio istraživan, objavilo je Kraljevsko astronomsko društvo (Royal Astronomical Society).

Većina istraživanja u čuvenom programu SETI (Potraga za vanzemaljskom inteligencijom) fokusirala se na frekvencije između 1,42 i 1,66 GHz. Ovaj opseg je poznat kao „vodena rupa“ jer se nalazi između prirodnih radio frekvencija koje emituju vodonik i hidroksil, dva molekula čija kombinacija formira vodu.

Preporučujemo

Naučnici su dugo smatrali da bi ovaj relativno tihi deo radio spektra bio logično mesto za komunikaciju, jer bi tehnološki napredna civilizacija mogla prepoznati značaj vodonika i hidroksila i verovatno bi tamo emitovala i slušala signale.

Međutim, nova studija sugeriše da bi više radio frekvencije mogle pružiti važan novi pravac u potrazi za mogućim tehnološkim signalima drugih civilizacija. Istraživanje je predstavljeno ove nedelje na Nacionalnom astronomskom sastanku Kraljevskog astronomskog društva u Birmingemu.

Koristeći arhivska posmatranja sa ALMA teleskopa (Atacama Large Millimeter/submillimeter Array) u Čileu, astronomkinja Luiza Mejson, doktorantkinja na Univerzitetu u Mančesteru, sprovela je prvo SETI istraživanje koristeći ovaj teleskop. Umesto novih posmatranja, ona je analizirala postojeće podatke koji su prvobitno prikupljeni u druge astronomske svrhe.

Tragala je za uskopojasnim radio signalima koji bi mogli ukazivati na prisustvo tehnologije, a ne na prirodne astrofizičke procese.

- Decenijama su se SETI potrage koncentrisale na relativno mali deo radio spektra. Želeli smo da proverimo šta bi se moglo desiti ako bismo pogledali negde sasvim drugde - rekla je Mejsonova. - Milimetarski i submilimetarski radio opsezi ostaju gotovo potpuno neistraženi za SETI, tako da se ovde zaista radi o otvaranju nove oblasti prostora parametara za pretragu.

Mejson je pretražila dva mala frekvencijska prozora u ALMA-inim posmatranjima „Band 3“, ali nije pronašla nijednu kandidatsku tehnosignaturu (vanzemaljski signal) iznad postavljenih pragova.

Iako je istraživanje ispitalo samo četiri arhivska posmatranja ALMA-e, Mejson kaže da ovaj rad pokazuje da bi radio teleskopi visoke frekvencije mogli igrati važnu ulogu u budućim SETI programima.

Istraživanje takođe naglašava zanemarenu priliku skrivenu unutar svakog radio posmatranja: kada astronomi usmere teleskop ka jednoj meti, oni takođe snime i mnoge druge zvezde unutar vidnog polja teleskopa.

Tradicionalno su istraživači procenjivali ovaj „zvezdani usputni ulov“ koristeći kataloge kao što je Gaia. Umesto toga, Mejsonova je koristila Bezansonov galaktički model kako bi procenila celokupnu populaciju zvezda sadržanu u svakom posmatranju, uključujući zvezde koje su previše udaljene, blede ili ih je teško pouzdano identifikovati u postojećim katalozima.

Primena ove tehnike na prethodno SETI istraživanje od 1.327 usmeravanja teleskopa povećala je procenjeni broj zvezda uključenih u potragu sa oko 288.000 (identifikovanih pomoću Gaje) na više od 6,1 milion koristeći galaktički model.

Mejsonova kaže da ovo pruža mnogo realističniju sliku o tome koliki je deo galaksije zapravo pretražen u potrazi za znakovima, tj. signalima tehnologije.

- Jedna od najuzbudljivijih stvari u vezi sa ovim radom je saznanje da smo ispitali mnogo više zvezda nego što se prvobitno mislilo - rekla je ona. - Čak i veoma malo posmatranje može sadržati ogroman broj i raznolikost zvezda koje možda nikada nismo nameravali da proučavamo. Kombinovanjem visokofrekventnih posmatranja sa galaktičkim simulacijama, možemo bolje razumeti šta smo tačno pretražili i gde bi trebalo da gledamo sledeće.

Mejson naglašava da odsustvo bilo kakvog detektovanog signala ne znači da inteligentni život ne postoji, već samo da nijedan kandidatski signal nije pronađen u okviru malih frekvencijskih opsega ispitanih u ovoj studiji. Umesto toga, ona se nada da će ovaj rad podstaći buduća SETI istraživanja da tragaju šire kroz radio spektar i bolje iskoriste postojeća astronomska posmatranja.

(Telegraf Nauka/Royal Astronomical Society)