Da li ćemo uspeti da detektujemo život van Zemlje? Neuspesi u potrazi za vanzemaljcima

Jedan od najvažnijih ciljeva astrobiologije, nauke koja istražuje poreklo života u univerzumu, jeste testiranje hipoteze o postojanju vanzemaljskog života. U praksi, to znači traženje dokaza, pri čemu su dvosmisleni i osporavani rezultati uobičajena pojava.

Astrobiolozi su veoma svesni mogućnosti pojave takozvanih „lažno pozitivnih“ rezultata koji pogrešno ukazuju na postojanje života. S druge strane, lažno negativan rezultat znači da ne uspevamo da detektujemo život koji zaista postoji ili je postojao, objavio je Univerzitet u Utrehtu.

Preporučujemo

- Važno je da budemo svesni ovih lažno negativnih rezultata. To znači da postoje propusti u prepoznavanju postojanja života. Ti propusti još nisu visoko na listi istraživačkih prioriteta – rekla je Inge Lus ten Kate, astrobiološkinja sa Univerziteta u Utrehtu i Univerziteta u Amsterdamu i autorka studije u žurnalu Nature Astronomy.

Lažno negativni rezultati mogu proizaći, između ostalog, iz toga u kojoj meri su tragovi života očuvani ili ne, mogućnosti detekcije uočljivih tragova i ograničenja svojstvenih metodama detekcije.

- Zato se zalažemo za razvoj ciljane istraživačke strategije koja sistematski rešava ove rizike. Zato je potrebno da kombinujemo laboratorijske eksperimente i istraživanja zasnovana na modelovanju. Svemirske misije i merni instrumenti usmereni su na otkrivanje potencijalnih znakova života, ali se rizik da se nešto previdi ne uzima u obzir. Potraga za znakovima života trebalo bi da ide ruku pod ruku sa bolje definisanim pitanjima i proverljivim hipotezama kako bi se opravdali specifični ciljevi merenja ili posmatranja – rekla je Ten Kate.

Prepoznavanje obrazaca pomoću veštačke inteligencije može biti dragocen i moćan alat u tom pogledu.

- Tako biste mogli otkriti stvari koje sami nikada ne bismo mogli da vidimo. A sa novim zapažanjima, potom možete shvatiti kako se i gde ona uklapaju u takav obrazac – naglasila je ona.

Ako ne uspemo da detektujemo naznake postojanja života, to bi moglo rezultirati ključnim pogrešnim koracima. Prvo, istraživači bi mogli dati niži prioritet određenim ciljevima i instrumentima u istraživačkim programima, što bi ih navelo da previde okruženja koja bi mogla da kriju život izvan naših trenutnih mogućnosti detekcije.

- Jednostavan primer: ako postoji život ispod kamena, a vi taj kamen posmatrate samo odozgo, taj život ostaje neprimećen. Zato treba temeljno istražiti da li okruženje ispunjava uslove za postojanje životnih oblika i da li možete prepoznati obrasce na površini nebeskog tela. Pored toga, postoji opasnost da će donosioci odluka odobriti preranu eksploataciju resursa na planetama, uz rizik od nepovratnog uništenja neprimećenog života – naglasila je ona.

Lažno negativni rezultati mogu, na primer, nastati iz tragova koje su ostavili oblici života koji su rasprostranjeni i aktivni na površini planete, ali nisu detektovani. Takođe, interakcija između proizvodnje i zarobljavanja atmosferskih gasova na planeti može dovesti do lažno negativnih rezultata, jer oni mogu zaseniti oslobađanje tih gasova ili skratiti njihov životni vek. Ove vrste uzroka lažno negativnih rezultata je teško identifikovati jer se često utvrđuju tek naknadno.

Ali kako istraživati stvari koje ne možete da pronađete?

- To pitanje dotiče samu srž našeg problema, jer smo skloni da tražimo stvari koje već poznajemo. Zato moramo veoma dobro da razumemo kakva je vrsta života moguća na određenom mestu, koji su uslovi za to i kako možemo prepoznati tragove tog života. Pa čak i tada, možemo prevideti određene stvari – rekla je astrobiološkinja.

Ten Kate je navela primer minerala koji sadrže gvožđe, pronađenih na Marsu prošle godine, koji jasno pokazuju anomalnu oksidaciju.

- Na Zemlji te anomalne oksidacije vidimo samo kao rezultat prisustva života. Ali da li to znači da se i ovde, u vanzemaljskoj situaciji, radi o životu? Da budemo jasni: ti minerali ne rezultiraju lažno negativnim nalazom, jer mi jednostavno još ne razumemo šta se tu dešava. Ali ako to dalje ne istražimo, to bi zaista moglo postati lažno negativan rezultat. Zato moramo još bolje razumeti kako funkcioniše geohemija i kako teku osnovne hemijske reakcije u ovakvim situacijama. Time možete pokušati i da isključite lažno negativne rezultate – naglasila je ona.

I, što je takođe važno: saznajte u šta se upuštate pre nego što negde pošaljete ekspediciju.

(Telegraf Nauka/Universiteit Utrecht)