Može li Kina doneti uzorak mogućeg biopotpisa od rovera Perseverans?

Rover NASA Perseverans je možda otkrio tragove drevnog života na Marsu, ali bi kineska misija Tjenven 3 mogla biti prva koja će doneti bitne uzorke na Zemlju radi definitivne analize.

NASA je 10. septembra objavila da je Perseverans pronašao moguće biopotpise u komadima marsovske stene nazvane Cheyava Falls u krateru Jezero. Međutim, to nije sigurno. Da bi se utvrdilo da li je minerale proizveo mikrobni metabolizam ili neki abiotični proces, uzorci koje je rover sakupio moraju biti doneti na Zemlju radi dalje analize.

Preporučujemo

Perseverans je uzeo uzorak, nazvan Sapphire Canyon, kao srž stene u cilindru veličine cigare. Takvi cilindri treba da budu doneti na Zemlju radi ispitivanja. Međutim, taj poduhvat je naišao na odlaganja i velika prekoračenja troškova i sad se suočava sa otkazivanjem u predloženom federalnom budžetu predsednika Donalda Trampa za 2026, kojim se smanuje potrošnja NASA.

S obzirom na takvu situaciju, Kina će prva pokušati da u istorijskoj misiji donese prve uzorke sa Marsa.

Kineska misija Tjenven 3 trebalo bi da bude lansirana krajem 2028. i donese materijal sa Marsa na Zemlju 2031. Proces izbora mesta za sletanje je još u toku. Međutim, može li cilj misije biti krater Jezero, gde je Perseverans aktivan, i pokušaj da se sakupe slični uzorci?

Plan je da Tjenven 3 sakupi marsovske uzorke pomožu bušilice, kašike i malog drona, koji bi zgrabili oko 500 grama materijala. Mesto sletanja, pak, zavisi od inženjerskih ograničenja. Lokacija će biti izabrana između 17 i 30 stepeni severne širine. Jezero se nalazi na 18 stepeni, što znači da odgovara tom kriterijumu. Međutim, visinski položaj ga isključuje kao metu.

Dno kratera Jezero je oko 2.600 metara ispod marsovskog nivoa mora. Tjenven 3, međutim, treba da sleti još niže, barem 3.000 metara ispod zamišljenog nivoa mora, zato što je Tjenvenu 3 potrebno više atmosfere da uspori svoje spuštanje na Mars u cilju bezbednog sletanja.

NASA decenijama razvija tehnologije preciznog sletanja na Mars, omogućavajući ciljanje viših i opasnijih, ali naučno bogatih lokacija kao što je krater Jezero.

Postoji i pitanje tačnosti sletanja, obično opisano kao elipsa sletanja ili eliptična oblast na površini planete koja definiše opseg mogućih tačaka spuštanja letelice. Elipsa sletanja rovera Kjuriositi i Perseverans iznosila je oko 7x6 kilometara.

Kina je sletela na Crvenu planetu jednom, uspešno spustivši Džužung na jugu Ravnice Utopija iz prvog pokušaja 2021. godine u okviru misije Tjenven 1.

Ista tehnologija biće upotrebljena u slučaju Tjenvena 3, sa elipsom od 50x20 kilometara, što znači da će biti teže ciljati male oblasti, kao što je oblast u krateru Jezero gde je Perseverans pokupio Sapphire Canyon.

Iako Tjenven 3 neće moći da pogodi iste tačke kao NASA i Perseverans, nedavno otkriće može pomoći Kini u određivanju mesta za sletanje – Tjenven 3 bi možda mogao ciljati slične oblasti bogate glinom i moguća bivša rečna korita, kao tamo gde je uzet uzorak Sapphire Canyon. U međuvremenu, NASA bi mogla razmotriti alternativne pristupe donošenju Perseveransovih uzoraka na Zemlju, ako bude političke volje i adekvatnog finansiranja.

(Telegraf Nauka/Space)