Da li je ovo prva stenovita egzoplaneta u naseljivoj zoni i sa atmosferom? Udaljena je 41 svetlosnu godinu

Stenovita planeta koja se nalazi u naseljivoj zoni zvezde udaljene od nas 41 svetlosnu godinu možda ima atmosferu. Na to ukazuje novo istraživanje sprovedeno pomoću Svemirskog teleskopa Džejms Veb.

A postojanje atmosfere na stenovitoj planeti u naseljivoj zoni predstavlja i mogućnost postojanja vode u tečnom stanju, navode naučnici.

Preporučujemo

„Ako se ovo potvrdi daljim posmatranjima, to bi bila prva stenovita planeta u naseljivoj zoni za koju se takođe zna da poseduje atmosferu. Nalazi potiču iz dve nove studije objavljene u Astrophysical Journal Letters. Naseljiva zona je delimično definisana opsegom temperatura koje generiše toplota zvezde. Zona se nalazi na udaljenosti od zvezde gde temperature nisu ni previsoke, ni preniske (što je dovelo do toga da se ponekad naziva „zona Zlatokose“). Ali egzoplanete sposobne da sadrže tečnu vodu često takođe trebaju atmosferu sa dovoljnim efektom staklene bašte. Efekat staklene bašte stvara dodatno zagrevanje usled apsorpcije i emisije gasova u atmosferi i pomaže u sprečavanju isparavanja vode u svemir“, naveli su u tekstu zaThe Conversation Hana Vejkford, profesorka Univerziteta u Bristolu, i Rajan Mekdonald, profesor Univerziteta u Sent Endruzu, i dodali:

„Zajedno sa međunarodnim timom kolega, usmerili smo najveći teleskop u svemiru, Džejms Veb, na planetu nazvanu Trapist-1 e. Želeli smo da utvrdimo da li ova stenovita planeta, koja leži u naseljivoj zoni svoje zvezde, poseduje atmosferu. Planeta je jedna od sedam stenovitih svetova za koje se zna da kruže oko male, hladne zvezde tipa crveni patuljak nazvane Trapist-1 (Trappist-1).“

Stenovite egzoplanete su svuda u našoj galaksiji, navode oni. Otkriće brojnih stenovitih planeta tokom prošle dve decenije pomoću svemirskih teleskopa Kepler i Tes ima duboke implikacije za naše mesto u univerzumu.

„Većina stenovitih egzoplaneta koje smo do sada pronašli kruži oko zvezda tipa crveni patuljak, koje su mnogo hladnije od Sunca. To nije zato što su planete oko zvezda sličnih Suncu retke, već postoje tehnički razlozi zbog kojih je lakše pronaći i proučavati planete koje kruže oko manjih zvezda. Crveni patuljci takođe nude mnoge prednosti kada želimo da izmerimo svojstva njihovih planeta. Pošto su zvezde hladnije, njihove naseljive zone, gde su temperature pogodne za tečnu vodu, nalaze se mnogo bliže u poređenju sa našim Sunčevim sistemom, jer je Sunce mnogo toplije. Zbog toga, godina na stenovitoj planeti sa temperaturom Zemlje koja kruži oko crvenog patuljka može trajati samo nekoliko dana do nedelju dana, u poređenju sa 365 dana na Zemlji“, naveli su naučnici.

Smešten na relativno maloj udaljenosti od 41 svetlosne godine od Zemlje, sistem Trapist-1 privukao je značajnu pažnju od svog otkrića 2016. godine. Tri planete, Trapist-1d, Trapist-1e i Trapist-1f (treća, četvrta i peta planeta od zvezde) nalaze se unutar naseljive zone.

„Džejms Veb sprovodi sistematsku potragu za atmosferama na planetama sistema Trapist-1 od 2022. godine. Rezultati za tri najbliže planete, Trapist-1b, Trapist-1c i Trapist-1d, ukazuju na to da su ovi svetovi najverovatnije gole stene sa, u najboljem slučaju, tankim atmosferama. Ali planete koje su dalje, a koje su bombardovane sa manje zračenja i energetskih bljeskova od zvezde, mogle bi potencijalno da poseduju atmosfere. Posmatrali smo Trapist-1e, planetu u centru naseljive zone zvezde, pomoću teleskopa Džejms Vev u četiri odvojene prilike od juna do oktobra 2023. Odmah smo primetili da su naši podaci bili pod snažnim uticajem onoga što je poznato kao zvezdana kontaminacija od vrućih i hladnih aktivnih regiona (slično sunčevim pegama) na zvezdi Trapist-1. To je zahtevalo pažljivu analizu. Na kraju, našem timu je trebalo više od godinu dana da pročešlja podatke i razlikuje signal koji dolazi od zvezde od signala planete“, napisali su Vejkford i Mekdonald i dodali:

„Vidimo dva moguća objašnjenja za ono što se dešava na planeti Trapist-1e. Najuzbudljivija mogućnost je da planeta ima takozvanu sekundarnu atmosferu koja sadrži teške molekule poput azota i metana. Ali četiri posmatranja koja smo dobili još uvek nisu dovoljno precizna da bi se isključilo alternativno objašnjenje da je planeta gola stena bez atmosfere. Ukoliko Trapist-1e zaista ima atmosferu, to će biti prvi put da smo pronašli atmosferu na stenovitoj planeti u naseljivoj zoni druge zvezde.“

Kako navode, kako se Trapist-1e nalazi u naseljivoj zoni, gusta atmosfera sa dovoljnim efektom staklene bašte mogla bi omogućiti postojanje tečne vode na površini planete.

„Da bismo utvrdili da li je Trapist-1e naseljiva ili ne, moraćemo da izmerimo koncentracije gasova sa efektom staklene bašte, poput ugljen-dioksida i metana. Ova početna posmatranja su važan korak u tom pravcu, ali biće potrebno još posmatranja da bismo bili sigurni da li Trapist-1e ima atmosferu i, ako ima, da izmerimo koncentracije ovih gasova“, naveli su autori.

Upravo sada, u toku je dodatnih 15 tranzita planete Trapist-1e i trebalo bi da budu završeni do kraja 2025. godine, pa naučnici veruju da će u naredne dve godine imati jasniju i bolju sliku o ovoj planeti i njenoj atmosferi.

(Telegraf Nauka/The Conversation)