Vatreni narandžasti dragulji sa Meseca otkrivaju tajne njegove žestoke prošlosti

Kad su astronauti misije „Apolo“ prvi put kročili na površinu Meseca očekivali su da će videti sive stene i prašinu.

Nisu očekivali otkriće nečega što je izgledalo gotovo magično: sićušnih, briljantnih narandžastih staklenih zrnaca rasutih širom Meseca kao mikroskopsko drago kamenje.

Preporučujemo

Ta zrnca, svako manje od zrna peska, zapravo su prastare vremenske kapsule iz doba kad je Mesec bio vulkanski aktivan pre nekoliko milijardi godina. Zrnca su nastala otprilike pre 3,3 do 3,6 milijardi godina tokom vulkanskih erupcija na površini tada mladog satelita.

Priča o tim staklenim zrncima počinje sa eksplozivnom vulkanskom aktivnošću koja je bila spektakularna. Zrnca su se formirala kad su lunarni vulkani izbacili materijal iz unutrašnjosti na površinu, gde se svaka kap lave odmah ščvrsnula u hladnom vakuumu oko meseca.

Zamislite vulkanske erupcije slične havajskim čuvenim fontanama lave, ali u bezvazdušnom svemirskom okruženju. Bez atmosfere da ih uspori ili vremenskih prilika da ih razdrobe, sićušne staklene sfere su ostale u odličnom stanju duže od tri milijarde godina.

To su neki od najdivnijih vanzemaljskih uzoraka koje imamo, kažu naučnici. Pedeset godina su čekali u laboratorijama da tehnologija dostigne naučnu radoznalost.

Istraživači sad konačno mogu da pogledaju u unutrašnjost zrnaca putem naprednih mikroskopskih tehnika koje nisu postojale u vreme „Apolo“ misija.

Pomoću visokoenergetskih jonskih snopova i elektronske mikroskopije izvedena je analiza zrnaca bez njihovog oštećenja. Bila je potrebna ekstremna pažnja radi zaštite uzoraka od Zemljine atmosfere, koja je mogla da izmeni prastare minerale na njihovim površinama.

Zrnca su naučno vredna zato što imaju različite boje i sastave, i pričaju različita poglavlja Mesečeve vulkanske priče. Neka zrnca su sjajno narandžasta, druga su blistavo crna, i svaka vrsta otkriva informacije o različitim tipovima erupcija tokom miliona godina.

Minerali i izotopski sastav površina zrnaca pokazuju različit pritisak, temperaturu i hemijsko okruženje lunarnih erupcija pre 3,5 milijardi godina.

Naučnici su otkrili da se stil vulkanske aktivnosti menjao tokom vremena, dajući uvide u način evolucije Mesečeve unutrašnjosti. „Analiziranje ovih zrnaca je kao čitanje dnevnika nekog drevnog lunarnog vulkanologa“, kažu oni.

Svaka sićušna sfera sadrži informacije o uslovima duboko u Mesecu tokom vremena kad je naš solarni sistem još bio mlad i dinamičan. Ova staklena zrnca nas podsećaju da Mesec nije uvek bio tih, neaktivan svet kakav vidimo danas.

Pre nekoliko milijardi godina, bio je geološki aktivno mesto sa eksplozivnim vulkanima koji stvaraju ove lepe, mikroskopske prozore u lunarnu prošlost koji nastavljaju da otkrivaju svoje tajne modernoj nauci.

(Telegraf Nauka/Science Alert)