Živi fosili: 12 stvorenja koja sad izgledaju isto kao pre više miliona godina

Živi fosil je vrsta koja nije značajno evoluirala tokom miliona godina i vrlo je slična precima iz fosilnih svodočanstava.

Čarls Darvin je skovao izraz „živi fosil“ 1859. godine da bi opisao žive vrste koje i dalje izgledaju kao preci pre više miliona godina, a često su jedina preostala loza. U anatomskom pogledu, ove vrste često izgledaju nepromenjeno, iako vrste genetski uvek evoluiraju.

Preporučujemo

Izraz „živi fosil“ je predmet žustre rasprave između naučnika pošto definicija nepromenjenog, i tokom kojih vremenskih perioda, umnogome varira.

Međutim, živi fosili generalno predstavljaju drevne vrste sa anatomijom koja je i dalje vrlo slična odgovarajućim fosilnim stvorenjima iz ranijeg perioda evolucione istorije, piše Live Science.

Predstavljamo 12 najfascinantnijih živih fosila.

Celakant (Coelacanthiformes)

Celakant je neuhvatljiva drevna koščata riba koja živi duboko u moru, u blizini obala Afrike i Indonezije. Celakanti su se prvi put pojavili među fosilima iz vremena od pre 400 miliona godina, tj. tokom devona (pre 419,2-358,9 miliona godina), a prestali su da se pojavljuju oko vremena kad su neavijanski dinosaurusi izumrli.

Naučnici su mislili da su ova krajnje ugrožena stvorenja izumrla pre više od 65 miliona godina – dok celakant iz zapadnoindijskog okeana (Latimeria chalumnae) nije otkriven kod obale južne Afrike 1938. Zbog tog neočekivanog uskrsnuća postao je poznat kao Lazarova vrsta.

Celakant može da naraste do dva metra dužine i do 90 kilograma težine. A jedna studija je pronašla dokaze da ova stvorenja mogu da žive do 100 godina.

Pošto ova primitivna vrsta ima više mesnatih režnjevitih peraja koja podsećaju na udove, mnogi naučnici misle da su celakanti mogli igrati ulogu u evoluciji riba do kopnenih životinja.

Potkovičasta kraba (Limulidae)

Potkovičaste krabe su se prvi put pojavile pre više od 300 miliona godina, što ih čini starijim čak i od neavijanskih dinosaurusa. Ta vrsta nije mnogo evoluirala tokom tog vremena. Iako su potkovičaste krabe vrlo slične preistorijskim krabama, srodnije su sa paucima i škorpijama.

Četiri vrste potkovičaste krabe – atlantska (Limulus polyphemus) na atlantskoj obali Severne i Centralne Amerike, indopacifička (Tachypleus gigas), trogrebena (Tachypleus tridentatus) i manrovska (Carcinoscorpiu rotundicauda) u obalskim vodama Azije – često žive u oblastima gde se reke sastaju sa morem.

Ove krabe imaju jak egzoskelet, 10 nogu za hod po okeanskom dnu i par nogu (helicere) za ubacivanje hrane u usta. Njihova krv sadrži protein na bazi bakra i postaje plava prilikom izloženosti kiseoniku. Ta krv se koristi u medinskom istraživanju radi razvoja vakcina.

Foto: Shutterstock/3dsam79

Ajkula goblin je retka vrsta ribe pomalo zlog izgleda koja živi duboko u moru. Ima je u Pacifiku, Atlantiku i Indijskom okeanu, a pojavila se pre 125 miliona godina.

Ajkula goblin ima par jedinstvenih adaptacija koje je čine smrtonosnim predatorom, poput duge spljoštene njuške pune elektroreceptora, koji joj omogućavaju da oseti električna polja svog plena.

Takođe ima vilicu punu zuba prikačenih za ligamente; ti zubi se mogu protegnuti van usta radi grabljenja plena prilikom ugriza.

Ajkula goblin ima mlitavo telo prekriveno ružičastom kožom i može narasti do četiri metra dužine i 210 kilograma težine. Njena peraja su mala i kreće se sporije nego druge vrste ajkula.

Kljunar ili platipus (Ornithorhynchus anatinus)

Kljunar je akvatički adaptiran sisar koji se pojavio pre više od 110 miliona godina tokom perioda krede (pre 145-66 miliona godina). Jedna studija iz 2008. otkrila je da se genetski kod platipusa sastoji od mešavine sisara, ptica i gmizavaca.

Amami zec (Pentalagus furnessi)

Amami zec je vrsta sa tamnim krznom i poslednji je živi ostatak primitivne vrste koja je izumrla u kontinentalnoj Aziji tokom pleistocena (pre 2,6 miliona do 11.700 godina).

Sad živi samo na dva mala ostrva kod obale Japana i smatra se ugroženom vrstom sa samo 5.000 preostalih jedinki. Stanovnik šuma i jazbina, amami zec je mali i osobit sa kratkim ušima i dugim kandžama.

Nautilus (Nautilus pompilius)

Nautilusi su glavonošci, ili morski mekušci, i jedna od najstarijih vrsta „živih fosila“ na Zemlji. Ova stvorenja sa spiralnom ljušturom se gotovo nisu promenila otkako su se pojavila pre više od 500 miliona godina tokom ranog paleozoika (pre 541-252 miliona godina).

Ima ih u zapadnom Pacifiku i Indijskom okeanu, a žive u velikoj komori svoje tvrde ljušture i koriste mlazni pogon za plivanje i ishranu u okeanu.

Foto: Shutterstock/Sergey Uryadnikov

Komodo zmaj je prastari otrovni gmizavac koji postoji milionima godina. Živi na Malim sundskim ostrvima Indonezije, uključujući ostrvo Komodo.

Naučnici su otkrili da se njegov sličan predak pojavio u Australiji pre oko 100 miliona godina. Ovaj najveći gušter na svetu može narasti do tri metra dužine i do 150 kilograma težine. Dominantni predator može pojesti do 80% svoje težine u jednom obroku.

Ljubičasta žaba (Nasikabatrachus sahyadrensis)

Ljubičasta žaba, poznata i kao žaba sa svinjskom njuškom, retka je vrsta vodozemaca iz porodice Nasikabatrachidae. Evoluirala je nezavisno tokom 100 miliona godina. Naučnici su ovu vrstu otkrili u Zapadnim Gatima Indije 2003.

Provodeći veliki deo života ispod zemlje, ljubičasta žaba izlazi nakratko radi parenja. Ima naduveno telo, kratke noge i malu glavu.

Laoski kamenjarski pacov (Laonastes aenigmamus)

Otkriven 2005. u Laosu, ovaj pacov je poslednji živi pripadnik drevne fosilne porodice Diatomyidae, za koju se smatra da je izumrla pre 11 miliona godina.

Poznat i kao „pacov veverica“, ima tamno krzno i liči na pacova, ali sa razbarušenim repom kao veverica.

Bubašvaba (Order Blattodea)

Bubašvabe pripadaju jednom od najstarijih redova insekata koji čine bubašvabe i termiti. Fosilna svedočanstva o ranim bubašvabama su starija od 300 miliona godina, do perioda gornjeg karbona.

Postoji oko 4.000 vrsta bubašvaba širom sveta i slične su svojim fosilnim drugovima.

Foto: Shutterstock/Adamz9

Afrički mravojed je noćni i usamljenički sisar sa postojbinom u Africi koji se pojavio pre više od 50 miliona godina, prema fosilnim svedočanstvima.

Poslednji živi pripadnik drevnog reda cevozupki (Tublidentata), vrsta se nije mnogo promenila za to vreme, što ga čini živim fosilom.

Njegovo telo podseća na svinju, mada je vrsta najsrodnija sa slonovima.

Ginko (Ginkgo biloba)

Nadživljujući dinosauruse i preživljavajući atomsku bombu bačenu na Hirošimu, ginko je izuzetno otporna – i smrdljiva – vrsta drveta.

Fosilna svedočanstva o lišću ginka pokazuju da skoro nije bilo promene tokom više od 200 miliona godina. Ovaj živi fosil je jedna od najstarijih vrsta drveća na svetu i poslednja živa vrsta iz grupe drveća koje je postojalo pre nego što su dinosaurusi šetali Zemljom.

(Telegraf Nauka/Live Science)