Vreme čitanja: oko 1 min.
Kako gušteri prežive zmijski otrov
Vreme čitanja: oko 1 min.
Studija pod vođstvom Kvinslendskog univerziteta objašnjava kako su neki gušteri razvili otpornost na smrtonosne neurotoksine najotrovnijih zmija Australije.
Istraživanje se fokusiralo na interakcije između smrtonosnih australijskih zmija i guštera varana kao što je komodo zmaj, piše Phys.org.
„Istraživanje je pokazalo da je većina velikih varana koji love otrovne zmije nasledila otpornost na neurotoksine, što je možda povezano sa njihovim predatorskim načinom života“, kaže profesor Brajan Fraj.
Preporučujemo
U jednom danu 1.850 zemljotresa! To je veliko upozorenje – okeansko dno se cepa
Ajkula je sve više u vodama Španije: Razlozi za to su pandemija i klimatske promene
Istraživači su napravili model zmijskog ugriza koji dostavlja otrov na određenu receptorsku lokaciju za koju znamo da je meta otrova.
Evolucija je dala ovim ogromnim gušterima sposobnost da se suprotstave otrovima, ali ne brane se svi na isti način. Istraživači su takođe bili iznenađeni otkrićem da dve grupe ogromnih varana – komodo zmaj i džinovski varan – imaju redukovanu hemijsku otpornost na otrov, ali koriste svoju fizičku građu da se zaštite od zmija.
„Kompaktne, koštane ljuske su dovoljne za zaštitu od zmijskog ujeda, dok veliki zubi brzo raskomadaju žgoljave zmije. Veličina i mehanička zaštita mogu smanjiti potrebu za hemijskom otpornošću – u suštini, evolucija je dala prednost fizičkoj snazi u odnosu na biohemiju“, kaže Fraj.
Istraživači su otkrili i da su neki maleni varani izgubili hemijsku otpornost pošto su evoluirali da žive iznad tla i udaljeno od predatora, dok su drugi sitni gušteri dobili otpornost kad su evoluirali da kopaju rupe i tunele u zemlji.
Direktan pristup zbirkama tkiva iz muzeja bio je efikasan i etičan pošto nismo morali da potrošimo mnogo novca i vremena za hvatanje životinja u divljini, rekao je Fraj.
Doktorand Utpala Čandrasekara kaže da rezultati istraživanja pokazuju dinamičnu prirodu evolucionih procesa u delikatnim ekosistemima. Australijske zmije su razvile moćne otrove protiv odbrane guštera, što ukazuje na intenzivnu dinamiku između predatora i plena.
Kad gušteri evoluiraju, zmije uzvrate još jačim otrovima. To je biološka trka u naoružavanju, a promena je jedina konstanta.
U planu je proučavanje srodnih velikih guštera u Africi i Aziji radi proširenja znanja o ovim fascinantnim životinjama.
(Telegraf Nauka/Phys.org)
Povezane vesti
Neke zmije imaju sposobnost samoprepoznavanja: Šokantno istraživanje
Pećinski pauk razvio kuke za lov u mraku
Zmije to rade brže i bolje: Kako je grupa guštera sa krljuštima i bez nogu izvukla evolucionu premiju
Živi fosili: 12 stvorenja koja sad izgledaju isto kao pre više miliona godina
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
