Naučnici zapanjeni: Kako je asteroid možda doneo bitne sastojke za život na Zemlju

Vanzemaljsko kamenje, koje je nedavno donela svemirska sonda, moglo bi dati odgovore na velika pitanja o vanzemaljskim oblicima života i postojanju čoveka.

Pre nekoliko milijardi godina, u zoru solarnog sistema, vlažan i slan svet je kružio oko Sunca. Zatim se sudario, katastrofalno, sa drugim objektom i raspao u delove.

Preporučujemo

Jedan od tih komada je postao asteroid Benu, čije minerale je nedavno donela na Zemlju američka robotska svemirska sonda OSIRIS-REx i otkriveno je da sadrže visoke nivoe složenih hemikalija, bitnih za postojanje života.

„U uzorcima Benua nalaze se stvari koje su nas zapanjile“, kaže prof. Sara Rasel, kosmički minerolog iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu. „Diverzitet molekula i minerala je veći nego kod bilo kog drugog vanzemaljskog uzorka dosad proučavanog“.

Rezultati iz ove i drugih misija činiće centralni deo izložbe u Muzeju pod nazivom „Svemir: Može li život postojati van Zemlje?“, koja će biti otvorena 16. maja. To je odlična prilika da se javnost upozna sa nedavnim postignućima u potrazi za životom na drugim svetovima.

Kao što će izložba pokazati, osnovni hemijski gradivni blokovi života mogu se naći na drugim objektima u solarnom sistemu poput meteorita. Međutim, materijal sa Benua, nazvanog po staroegipatskoj mitskoj ptici, naročito je bogat ovim materijalima.

„Njegov matični svet je evidentno imao jezera slane vode ispod površine i kad su se ona osušila ostale su soli koje liče na one u suvim jezerskim koritima na Zemlji“, kaže Rasel.

Osim toga, fosfati, amonijak i više od deset proteinskih aminokiselina prisutnih u oblicima života na Zemlji – kao i pet nukleobaznih gradivnih blokova koji čine RNK i DNK – pronađeni su u uzorcima koje je doneo OSIRIS-REx.

Ovo snažno sugeriše da su asteroidi slični Benuu pogodili Zemlju, donoseći bitne sastojke koji su doveli do pojave života na našoj planeti. Naučnici ne misle da je život evoluirao na samom Benuu, ali veruju da su drugi slični asteroidi mogli doneti osnovne sastojke života na druge svetove.

Na Zemlji, sa njenom toplom, stabilnom sredinom, ovo je dovelo do prve pojave reprodukujućih organizama pre više od 3,7 milijardi godina. Ostaje da se vidi da li su se pojavili na drugim obećavajućim svetovima poput Marsa i meseca Jupitera i Saturna, među kojima su Evropa, Ganimed, Titan i Enkelad.

Oni su sad cilj brojnih misija koje će biti predstavljene na izložbi i uključuju dve sonde na putu ka Jupiterovim ledenim mesecima Evropi i Ganimedu, za koje se zna da imaju okeane tečne vode. Pored toga, robotski rover „Rozalind Frenklin“, čiju konstrukciju je predvodilo Ujedinjeno Kraljevstvo, treba da sleti na Mars 2029. i prodre duboko u tlo tražeći dokaze o životu.

Ranije su uzorci vanzemaljskog kamenja dostupni istraživanju bili ograničeni uglavnom na meteorite, delove Meseca koje su doneli astronauti i robotske sonde, i grumenje sa Marsa izbačeno ka Zemlji kad bi veliki objekti udarili u Crvenu planetu, a neki fragmenti pali na naš svet kao marsovski meteoriti.

Posetioci izložbe će moći da dodirnu uzorke lunarnog i marsovskog materijala, kao i meteorit koji je sleteo na našu planetu nakon što se odlomio od asteroida. Zanimljivo je da je taj kamen stariji od Zemlje.

OSIRIS-REx je doneo 120 grama prašine sa Benua na Zemlju, a Muzej je dobio oko 200 miligrama za izučavanje, kaže Rasel. „Kad smo otvorili kapsulu, videli smo crnu prašinu sa belim česticama u njoj. Pomislili smo da je došlo do kontaminacije. Međutim, ispostavilo se da je u pitanju jedinjenje fosfora koje nismo videli u slučaju meteorita, ali koje je apsolutno bitno za razvoj života. Bila sam zapanjena“.

Mogućnost da život postoji još negde u univerzumu bila je glavna vest prošle nedelje kad je objavljeno da su opservacije egzoplanete K2-18b pomoću svemirskog teleskopa „Džejms Veb“ otkrile hemijske potpise dva jedinjenja koja na Zemlji proizvodi jedino život.

Same po sebi, te hemikalije, dimetil-sulfid i dimetil-disulfid, nisu dokaz vanzemaljske biološke aktivnosti, ali povećavaju nadu da nismo sami u svemiru.

Definitivno dokazivanje da život postoji na dalekim svetovima van našeg solarnog sistema biće krajnje teško, priznaju naučnici – bez nekog signala vanzemaljske inteligencije koja objavljuje svoje postojanje.

Nasuprot tome, vanzemaljske oblike života u našem solarnom sistemu biće lakše sakupiti i proučavati i možda će jednog dana dokazati da život na drugim svetovima zaista postoji.

Drugo je pitanje šta bismo radili s tim otkrićem. Od posetilaca izložbe biće zatraženo da razmisle kako bismo tretirali život ako bi bio pronađen na Marsu ili nekom drugom svetu. Da li bismo se držali dalje od njega ili pokušali interakciju s njim?

Ili bismo pokušali da ga pojedemo, kao što jedemo oblike života sa kojima delimo planetu? Takva pitanja o vanzemaljskom životu pomažu nam da razmislimo o načinima na koje postupamo sa drugim oblicima života u sopstvenom svetu.

(Telegraf Nauka/Guardian)