Naučnici su možda upravo otkrili šta pokreće vulkane na Veneri
Procesi konvekcije ispod spržene površine Venere mogli bi pomoći da se objasni mnoštvo vulkana na toj planeti.
Venera, najvrelija planeta u solarnom sistemu, ima oko 85.000 vulkana, procenjeno je na osnovu radarskih snimaka Nasine misije Magelan iz 1989. Naučnici sad imaju novu teoriju o tome šta pokreće takvu ogromnu vulkansku aktivnost: konvekcija u kori planete.
Preporučujemo
Parker nastavio da ređa uspehe: Leteo brzinom od 692.000 kilometara na sat i ponovo „dodirnuo“ Sunce
Misija svemirske letelice „Gaja“ završena posle više od 10 godina rada
Pomoću novog modeliranja dinamike fluida, ispraživači pokazuju da bi Venerina kora mogla podržavati konvekciju, što bi doprinelo objašnjenju kako se vrelina iz unutrašnjosti može preneti na površinu planete, gde temperature dostižu 466 stepeni Celzijusovih i vulkani i druge geološke odlike pokazuju jasne znakove topljenja.
„Niko dosad nije zaista uzeo u obzir mogućnost konvekcije u Venerinoj kori“, kaže Slava Solomatov, profesor nauka o Zemlji, životnoj sredini i planetama Univerziteta Vašington u Sent Luisu. „Naše kalkulacije sugerišu da je konvekcija moguća i možda verovatna. Ako je to istina,daje nam nov uvid u evoluciju planete“.
Konvekcija je proces putem kojeg se vreli materijal izdiže ka površini planete, a hladniji materijali tonu. Na Zemlji, struje konvekcije prodiru kroz omotač (sloj ispod kore) izazivajući kretanje tektonskih ploča i vulkanizam.
Struje konvekcije osmotrila je i misija Nju Horajzons na patuljastoj planeti Plutonu sa mnogougaonim površinskim odlikama nalik granicama ploča na Zemlji.
Sad se veruje da slični procesi konvekcije postoje na Veneri, ali da se odvijaju u tankoj spoljašnjoj kori planete, bliže površini. Ovaj tip transfera toplote mogao bi prouzrokovati osmotreno površinsko topljenje i baciti novo svetlo na tip i položaj vulkana. Konkvekcija u kori bi mogla biti ključni mehanizam, kaže Solomatov.
Dalje istraživanje koje kombinuje matematičko modeliranje i opservacije Venerine površine doprineće boljem razumevanju geologije te planete. Neka buduća misija do Venere mogla bi obezbediti detaljna merenja gravitacije kako bi se izračunale razlike u gustini i temperaturi u kori planete i potvrdilo da su procesi konvekcije zaista na delu.
(Telegraf Nauka/Space)