Da li je moguće da su najbrže zvezde u stvari svemirski brodovi vanzemaljaca? Filozof ima neverovatnu hipotezu

Da li je moguće da najbrže zvezde u galaksiji kriju tragove naprednih vanzemaljskih civilizacija? Nova studija, koju je sproveo filozof Klement Vidal sa Slobodnog univerziteta u Briselu, sugeriše da bi inteligentni vanzemaljci mogli koristiti binarne zvezdane sisteme kao svojevrsne prirodne svemirske brodove za međuzvezdano putovanje. Ovaj intrigantni koncept otvara nova pitanja o mogućim motivima i tehnološkim sposobnostima vanzemaljskih civilizacija, piše Live science.

Vidalova teorija počiva na ideji da dugovečne civilizacije mogu imati različite razloge za kretanje kroz galaksiju. Na primer, mogli bi pokušavati da izbegnu supernovu u svom delu svemira, pronađu nove prirodne resurse ili jednostavno istraže udaljene delove galaksije. Međutim, umesto da se suočavaju s izazovima klasičnog međuzvezdanog putovanja, koje je izuzetno složeno i dugotrajno, oni bi mogli odlučiti da povuku ceo svoj zvezdani sistem sa sobom.

Preporučujemo

Kako bi to postigli, morali bi ubrzati svoju zvezdu. Prema Vidalovoj studiji, to bi moglo da se izvede tako što bi zvezda emitovala materijal u samo jednom pravcu. Ovakvo usmereno oslobađanje materijala bi stvorilo potisak, koji bi pokrenuo zvezdu i njene planete ka novoj destinaciji.

Većina zvezda u svemiru pripada binarnim sistemima – konfiguracijama u kojima dve zvezde kruže jedna oko druge. Prema Vidalovim tvrdnjama, binarni sistemi nude značajne prednosti za ovakvu vrstu kretanja. Konkretno, binarni sistemi pružaju veću fleksibilnost u upravljanju pravcem i brzinom.

Jedan od modela koji je Vidal razmatrao uključuje neutronsku zvezdu i zvezdu male mase u tesnoj orbiti. Neutronske zvezde su poznate po svojoj snažnoj gravitaciji, što ih čini pogodnim za stvaranje energije potrebne za kontrolisano ubrzavanje sistema.

Da bi pokrenuli ovakav sistem, vanzemaljci bi morali razviti sofisticiranu tehnologiju za izbacivanje materijala iz zvezde. Ovo bi moglo uključivati asimetrična magnetna polja, koja bi uticala na način na koji zvezda ispušta materijal, uređaje za nejednako zagrevanje na površini zvezde, čime bi se stvarao potisak u željenom pravcu.

Ako bi se mašinerija postavila na neutronsku zvezdu, gde snažna gravitacija obezbeđuje stalan izvor energije, sistem bi mogao biti kontrolisan pažljivim uključivanjem i isključivanjem uređaja. Na primer, aktiviranjem mašine u određenom delu orbite, binarni sistem bi se usmeravao u jednom pravcu. Duže aktiviranje uređaja omogućilo bi prilagođavanje kursa, dok bi promene u pravcu uređaja omogućile čak i kretanje izvan ravni trenutne orbite.

Astronomi su već identifikovali zvezde poznate kao hiperbrze (mogu se kretati brzinom od preko milion kilometara na sat), ali dosadašnja istraživanja nisu otkrila znakove veštačke intervencije. Vidal, međutim, ističe da mnoge potencijalne kandidature možda nisu istražene jer se fokus do sada uglavnom odnosio na solo zvezde.

Zanimljivo je da u svemiru postoje realni binarni sistemi koji odgovaraju karakteristikama potrebnim za ovakvo ubrzanje. Primera radi: Pulsar "crna udovica" (PSR J0610-2100) ima značajnu akceleraciju , i Pulsar "crveni pauk" (PSR J2043+1711) takođe pokazuje interesantne dinamike. Iako su ovi sistemi najverovatnije rezultat prirodnih procesa, Vidal sugeriše da ih vredi dalje istražiti kako bi se isključila mogućnost veštačke manipulacije.

Iako je Vidalova teorija još uvek u fazi hipoteze i nije prošla naučnu recenziju, ona pruža fascinantan pogled na potencijalne strategije naprednih civilizacija za istraživanje galaksije. Možda je vreme da pažljivije pogledamo hiperbrze zvezde i binarne sisteme, ne samo kao prirodne fenomene, već i kao moguće tragove vanzemaljskog inženjeringa. Ako se ove ideje pokažu tačnim, one bi mogle potpuno promeniti način na koji razmišljamo o mestima gde bismo mogli pronaći tragove inteligentnog života u svemiru.

(Telegraf Nauka / Live science)