Vulkan Kentaur poleteo u svemir: Amerika poslala prvu letelicu na Mesec posle 50 godina

Reč je o privatnoj letelici Peregrin koja sprovodi misiju američke svemirske agencije NASA

Raketa Vulkan Kentaur poletela je iz Svemirske stanice Kejp Kanaveral na Floridi, u SAD. Lansiranje, prvo za ovu moćnu novu raketu, deo je misije kojom se u svemir šalje privatna letelica za sletanje na Mesec  - Peregrin.

To je prva američka letelica koja bi trebalo da sleti na Mesec posle više od pola veka. Reč je o privatnoj letelici koja sprovodi misiju američke svemirske agencije NASA.

Preporučujemo

Raketa je poletela sa Floride tačno u 8.17 sati po centralnoevropskom vremenu, a Peregrin se odvojio od rakete u 9.10. Kontrola sa Peregrinom je uspostavljena u 9.18.

Sletanje na Mesec je planirano za 23. ili 24. februara. Pre pokušaja sletanja Peregrin bi trebalo da obleti oko Zemljinog pratioca tri puta kako bi se ispitali svi uslovi.

Kompanija United Launch Alliance, udruženi poduhvat Boinga i Lokhid Martina, proizvela je raketu Vulkan Kentaur. Kompanija iz Pitsburga Astrobotic Technology razvila je Peregrin, letelicu nazvanu tako po sivom sokolu (Falco peregrinus), jednoj od najbržih ptica na svetu.

- Ovo je ostvarenje sna… Već 16 godina radimo za ovaj trenutak. Usput smo imali mnogo izazova koje smo prevazišli i mnogo ljudi je sumnjalo u nas. Ali naš tim i naši ljudi su verovali u misiju i ovo je veliki uspeh – rekao je Džon Tornton, direktor kompanije Astrobotic Technology.

Raketa je duga 62 metra i ima dva dela. U prvoj fazi koristi dva motora Blu oridžin BE-4. Ostatak rakete je sličan drugim raketama Kentaur, koje decenijama nose teret u orbitu.

U raketi Vulkan Kentaur ne nalazi se samo Peregrin, već još 20 različitih tovara. Pet od njih su instrumenti NASA, a 15 šalju različite „mušterije“. Tu je robotski eksperiment kompanije iz Britanije, projekti iz Meksika, Nemačke i drugih zemalja.

Tu su i ostaci trojice američkih predsednika, kao i pepeo legendi naučnofantastičnog serijala „Zvezdane staze“ u organizaciji kompanije „Celestis“. Reč je o uzorcima kose prvog američkog predsednika i vođe ustanka protiv britanskih vlasti u Severnoj Americi Džordža Vašingtona, kao i generala i američkog predsednika Dvajta Ajzenhauera i njegovog naslednika na mestu šefa Bele kuće Džona F. Kenedija.

Osim uzoraka kose nekadašnjih predsednika SAD, na letu će biti i pepeo kreatora serije „Zvezdane staze“ Džina Rodenberija, njegove supruge Majel Baret Rodenberi, koja je ostvarila značajne uloge u tom serijalu kao Kristina Čapel, Loksana Troj i zvuk brodskog kompjutera, i DNK uzorak njihovog sina. U svemir će odleteti i ostaci drugih legendi Zvezdanih staza - glumice Nišel Nikols, koja je glumila poručnicu Uhuru, i glumaca Džejmsa Duana, poznatog po ulozi Montgomerija Skota, i DeForest Kelija, koji je igrao dr Leonarda Mekoja.

U Peregrinu se nalazi rover Ajris Univerziteta Karnegi Melon. Težak je 2 kilograma i dizajnirali su ga studenti. Takođe, tu je i 5 meksičkih rovera od kojih svaki ima manje od 60 grama i prečnik od 12 centimetara. To su prvi naučni instrumenti latinoameričke zemlje koji će stići na lunarnu površinu.

Među tovarom su američki i nemački naučni eksperimenti, kao i vremenske kapsule različitih zemalja. Amerika i Kanada šalju na Mesec i priče 133 pisca.

Vulkan Kentaur je zamena za rakete Atlas V i Delta IV, koje su ponele mnogo tereta u svemir. Među najčuvenijima su roveri Kjuriositi i Perseverans, Nju horajzons i Oziris-reks.

Od poslednje misije Apolo 1972. godine Amerika nije pokušala da izvede sletanje na lunarnu površinu. Bilo je nekih sondi koje je slala na Mesec, ali je cilj bio da one udare u površinu, a ne da slete na nju.

Iako su SAD i Sovjetski Savez spuštali letelice na Mesec u 20. veku, nakon 2000. to je uspelo samo Kini i Indiji. Rusija je letos pokušala sletanje sonde na lunarni južni pol, ali je misija doživela debakl. Samo nekoliko dana kasnije Indija je postigla taj cilj.

(Telegraf Nauka)