Šest vanzemaljskih svetova „pleše“ u savršenom skladu

Šest egzoplaneta sa veličinom između veličine Zemlje i veličine Neptuna kreću se u zajedničkom ritmu otkako su nastale oko iste zvezde pre četiri milijarde godina.

Astronomi su otkrili izuzetan sistem sa šest planeta kakve ne postoje u našem solarnom sistemu. Svih šest planeta kruže oko iste zvezde u rezonanci jedna sa drugom, prateći postojani ritam koji traje milijardama godina, piše Live Science.

Zbog te neobične rezonance, najudaljenija planeta u sistemu završava jednu punu orbitu u vremenu koje je potrebno najunutrašnjijoj planeti da završi šest orbita. Ostale četiri planete slede slične ritmičke obrasce, plešući precizan kosmički „valcer“.

Preporučujemo

Detalji o ovom neobičnom sistemu, nazvanom HD 110067, objavljeni su 29. novembra u žurnalu Nature.

„HD 110067 je izuzetan zbog više razloga“, kaže Hju Ozborn, naučnik sa Univerziteta u Bernu. „Prvi je što svih šest planeta imaju orbite koje su savršeno usaglašene jedna sa drugom u takozvanoj rezonanci, što je retka pojava. Drugi je da je zvezda toliko sjajna. To je najsjajnija dosad otkrivena zvezda koja ugošćuje više od četiri tranzitne planete“.

Istraživanje mirnog planetarnog sistema

Tih šest vansolarnih planeta, ili egzoplaneta, kruže oko svetložute zvezde koja se nalazi oko 100 svetlosnih godina od Zemlje u sazvežđu Berenikina kosa. Ti udaljeni svetovi imaju širine između širine Zemlje i širine ledenog džina Neptuna, što ih čini mini-neptunima ili „subneptunima“.

Iako su subneptuni najuobičajenije planete u Mlečnom putu, svetovi ove veličine ne postoje u našem solarnom sistemu. Stoga bi HD 110067 mogao pomoći astronomima da izučavaju kako egzoplanete poput ovih evoluiraju i zašto u solarnom sistemu nema subneptuna.

Činjenica da su šest planeta i dalje ritmički povezane govori naučnicima mnogo o spokojnoj egzistenciji u kojoj uživaju.

„Znamo da te rezonance nastaju dok se planete formiraju, što znači da su ostale prilično neizmenjene – bez orbitalnog pomeranja, kolizija ili gubitka mase – milijardama godina“, objašnjava Ozborn.

Detaljno istraživanje ovog sistema je počelo 2020, kad je teleskop za tranzitne egzoplanete TESS uočio opadanje sjaja zvezde HD 110067, što je značilo da neka neotkrivena planeta prolazi ispred nje, blokirajući deo njene svetlosti.

Nakon te opservacije, TESS je detektovao još nekoliko opadanja sjaja, pa su istraživači pogledali pažljivije pomoću teleskopa CHEOPS i otkrili da signali dolaze od šest planeta koje prolaze ispred svoje zvezde.

"Na osnovu teleskopskih podataka, orbite tri spoljne planete su bile nepoznate, ali nam je njihov lanac rezonance omogućio da savršeno predvidimo njihove orbite. To je prvi put da su te rezonance doprinele otkrivanju novih planeta“, rekao je Ozborn.

Rezonanca znači da planeta najbliža zvezdi završi orbitu za 9,1 dan, sledeće planeta za 13,6 dana, treća za 20,5 dana, četvrta za 30,8 dana, peta za 41 dan, a najudaljenija za 54,7 dana. Dakle, tokom svake orbite najudaljenije plenete, najbliža planeta izvede šest orbita – to je rezonanca 6:1. Druge rezonance između parova planeta u sistemu su 3:2, 3:2, 3:2, 4:3 i 4:3.

Planete sa ritmom i još više

Osim rezonance, planete su interesantne same po sebi, kaže glavni autor studije Rafael Luke, astronom sa Čikaškog univerziteta. Plenete su velike dva do tri puta kao Zemlja. Iako istraživači nisu potpuno sigurni u pogledu njihovog sastava, izgleda da su sastavljene od leda ili stena, sa malim gustinama koje ukazuju na atmosfere od vodonika i helijuma. Čak bi moglo biti još planeta koje kruže oko HD 110067.

Pošto sve planete prolaze ispred svoje zvezde, a ta zvezda je mnogo sjajna, ove egzoplanete su neke od najlakših za karakterizaciju. Ove vrste sistema su vrlo korisne, kaže Ozborn, koji je siguran da će svemirski teleskop „Džejms Veb“ uskoro moći da posmatra njihove atmosfere, potencijalno detektujući molekule kao što je metan, što bi moglo ukazivati na prikrivene okeane.

(Telegraf Nauka/Live Science)