Vreme čitanja: oko 3 min.
Gasovi staklene bašte mogli bi ukazivati na aktivnost vanzemaljaca - svetlosnim godinama daleko
Vreme čitanja: oko 3 min.
Ako bi vanzemaljci modifikovali neku planetu u svom solarnom sistemu tako da je učine toplijom, mogli bismo to da otkrijemo.
Nova studija sa Kalifornijskog univerziteta u Riversajdu identifikuje veštačke gasove staklene bašte koji bi bili znaci teraformirane planete.
Teraformirana planeta je veštački napravljena pogodnom za život. Gasovi opisani u studiji mogli bi se detektovati čak i u relativno malim koncentracijama u atmosferama planeta izvan našeg solarnog sistema pomoću postojeće tehnologije, uključujući svemirski teleskop „Džejms Veb“ ili budući koncept svemirskog teleskopa pod evropskim vođstvom.
I dok se takvi gasovi moraju kontrolisati na Zemlji da bi se sprečili štetni klimatski efekti, postoje razlozi za njihovo namerno korišćenje na nekoj egzoplaneti, piše EurekAlert.
Kod nas su ti gasovi loši zato što ne želimo da povećamo zagrevanje. Međutim, bili bi dobri za civilizaciju koja želi da spreči predstojeće ledeno doba ili teraformira neku inače nenastanjivu planetu u svom sistemu, kao što ljudi imaju planove za Mars.
Pošto nije poznato da se ti gasovi pojavljuju u prirodi u značajnim količinama, moraju biti proizvedeni. Stoga bi njihov pronalazak bio znak inteligentnih oblika života koji koriste tehnologiju. Takvi znaci se nazivaju „tehnopotpisi“.
Pet gasova koje su istraživači predložili se koriste na Zemlji u idustrijske svrhe poput proizvodnje kompjuterskih čipova. To su fluorisane verzije metana, etana i propana, zajedno sa gasovima od azota i fluora ili sumpora i fluora.
Jedna prednost je da su oni izuzetno efikasni u stvaranju efekta staklene bašte. Sumpor-heksafluorid, na primer, ima 23,500 puta veću moć zagrevanja nego ugljen-diosid. Relativno mala količina bi mogla zagrejati neku ledenu planetu do tačke na kojoj bi tečna voda mogla postojati na površini.
Još jedna prednost predloženih gasova – barem sa vanzemaljske tačke gledišta – jeste to što su izuzetno dugotrajni i opstali bi u nekoj atmosferi sličnoj zemaljskoj do 50.000 godina. Ne bi trebalo da se dodaju previše često da bi se održavao klimat pogodan za život, kažu istraživači.
Kao tehnopotpisi predložene su i rashladne hemikalije poput hlorofluorougljenika jer su gotovo uvek veštačke i vidljive u Zemljinoj atmosferi. Međutim, hlorofluorougljenici možda nisu pogodni jer uništavaju ozonski omotač, za razliku od potpuno fluorisanih gasova, koji su hemijski inertni.
Ako bi druga civilizacija imala atmosferu bogatu kiseonikom, takođe bi imala ozonski omotač koji želi da zaštiti. Hlorofluorougljenici bi bili razbijeni u ozonskom omotaču čak i dok katalizuju njegovo uništenje, kažu istraživači. Pošto se lakše dezintegrišu, hlorofluorougljenici takođe imaju kratak životni vek, zbog čega ih je teže detektovati.
Konačno, fluorisani gasovi moraju da apsorbuju infracrveno zračenje da bi imali uticaj na klimu. Ta apsorpcija proizvodi odgovarajući infracrveni potpis koji bi mogao biti detektovan pomoću svemirskih teleskopa. Sa trenutnom ili planiranom tehnologijom, naučnici bi mogli detektovati te hemikalije u izvesnim bliskim egzoplanetarnim sistemima.
Sa atmosferom poput Zemljine, samo jedan od svakih milion molekula mogao bi biti jedan od tih gasova i mogao bi biti detektovan. Ta koncentracija gasa bi takođe bila dovoljna za modifikovanje klime, kaže se u studiji.
Da bi došli do ove računice, istraživači su simulirali planetu u sistemu TRAPPIST-1, udaljenom oko 40 svetlosnih godina od Zemlje. Izabrali su taj sistem – sedam stenovitih planeta – pošto je jedan od najproučenijih planetarnih sistema izuzev naš sopstveni. Takođe je realistična meta za ispitivanje putem postojećih svemirskih teleskopa.
Razmotrena je i sposobnost evropske misije LIFE da detektuje fluorisane gasove. Misija LIFE bila bi spospobna da direktno snimi planete koristeći infracrveno svetlo, što bi omogućilo da targetira više egzoplaneta nego „Veb“, koji posmatra planete dok prolaze ispred svojih zvezda.
Iako ne mogu da kvantifikuju verovatnoću pronalaženja ovih gasova u bliskoj budućnosti, istraživači su uvereni da ih je – ako su prisutni – sasvim moguće detektovati tokom trenutno planiranih misija za ispitivanje planetarnih atmosfera. Ne bi bio potreban dodatni napor da se traže tehnopotpisi ako teleskop već posmatra planetu zbog drugih razloga.
Istraživači su uzbuđeni zbog potencijala za pronalazak znakova inteligentnog života, ali i zbog toga koliko nas je tehnologija, čija sledeća generacija će biti još moćnija, približila tom cilju.
(Telegraf Nauka/EurekAlert)
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.