„Džejms Veb“ posmatra neobični disk sličan palačinki oko zvezde Vega

Foto: Wikipedia/arxiv pre-print, Su et al., accepted for publication in ApJ, CC BY 4.0

Obližnja zvezda je okružena jezivo savršenim, palačinki sličnim diskom kosmičkog debrija kakav dosad nije viđen, otkrivaju novi snimci svemirskog teleskopa „Džejms Veb“. Iznenađujuće ravan disk ukazuje da se oko zvezde, zvane Vega, nisu formirale egzoplanete, i naučnici ne znaju zašto.

Ovaj nalaz bi mogao izmeniti naše shvatanje načina na koji se vanzemaljski svetovi formiraju, piše Live Science.

Preporučujemo

Vega je zvezda sa primesama plave boje, otprilike dvostruke mase Sunca i udaljena oko 25 svetlosnih godina od Zemlje. Zbog brzog obrtanja, blizine Zemlji i činjenice da je njeno magnetno polje usmereno pravo na nas, Vega izgleda vrlo sjajno na noćnom nebu. Ona je peta najsjajnija zvezda vidljiva sa Zemlje golim okom. Takođe je deo čuvenog „Letnjeg trougla“ zvezda, koji se pojavljuje na početku leta na severnoj hemisferi.

Pored toga što je izražen prizor na noćnom nebu, Vega je opisana kao dom razvijene vanzemaljske civilizacije u naučnofantastičnom filmu „Kontakt“ iz 1997. godine, baziranom na istoimenom romanu Karla Sejgana iz 1985.

Tokom proteklih 20 godina, astronomi su proučavali ogromni, 161 milijardu kilometara širok disk prašine i gasa oko Vege, sličan protoplanetarnom disku iz kog su proizašle planete solarnog sistema pre oko 4,5 milijardi godina, ubrzo nakon rođenja Sunca.

Vega je stara oko pola milijarde godina, što znači da je dovoljno stara da podržava sopstvene svetove. Međutim, nedavne opservacije pokazuju da nema primetnih rupa u disku, sugerišući da se nijedna egzoplaneta nije formirala oko te supersjajne zvezde.

Istraživači su pomoću svemirskog teleskopa „Džejms Veb“ posmatrali taj disk. Dobijena je dosad najjasnija slika diska prašine oko Vege – koji izgleda „gotovo ravno kao palačinka, bez znakova planeta“, drugačije od drugih viđenih diskova oko zvezda.

Vega je snimljena i pomoću svemirskog teleskopa „Habl“, čiji snimci pokazuju istu jednolikost diska kao „Vebove“ slike, ali u mnogo manjoj rezoluciji.

Oko Vege se može videti mračni pojas na oba snimka. Međutim, ovaj „jaz“, koji se pojavljuje oko 60 astonomskih jedinica (dvostruka udaljenost Neptuna od Sunca) od zvezde, rezultat je manjih čestica prašine koje zvezdano zračenje odbacuje od Vege, a ne zbog neke egzoplanete.

Istraživači su novi snimak uporedili sa sličnom slikom diska oko zvezde Fomalhaut, jednake veličine i slične starosti kao Vega. U teoriji, ove dve zvezde bi trebalo da izgledaju isto. Međutim, Fomalhaut ima mnogo veći i izraženiji jaz u svom disku, što je znak da je egzoplaneta, ili više njih, možda raščistila taj region.

Istraživači ne mogu da objasne zašto Vega ne može da proizvede egzoplanete, a Fomalhaut izgleda može. Na delu je ista fizika u oba sistema, kaže Kejt Su sa Univerziteta Arizone. Šta je razlika? Da li je okruženje zvezde stvorilo tu razliku, ili sama zvezda?

Istraživači se takođe pitaju da li još diskova koji ne proizvode planete može biti pronađeno oko drugih sličnih zvezda širom galaksije, što bi moglo uticati na predviđanja koliko su uobičajeni vanzemaljski svetovi.

„Moramo preispitati opseg i raznolikost među sistemima egzoplaneta“, kaže Su.

(Telegraf Nauka/Live Science)