Novorođena zvezda slična Suncu ispaljuje udarne talase u vidu šarenog svetlosnog mača

Teleskop „Džejms Veb“ napravio je novu sliku mlade protozvezde koja izbacuje gas i prašinu u obliku zapanjujućih udarnih talasa gledano u infracrvenom spektru.

„Veb“ je posmatrao jednu bebu, zvezdu sličnu Suncu koja izbacuje supersonične potoke gasa i prašine u svemir, izazivajući vizuelno zapanjujuće udarne talase za koje istraživači kažu da „liče na svetlosne sablje“, piše Live Science.

Novoformirana zvezda, ili protozvezda, zapravo nije vidljiva na novoj slici. Međutim, naučnici znaju da se nalazi u sredini tamnog regiona između dve blještave izlivajuće reke gasa i prašine, poznate kao bipolarni mlazevi, koje izlaze iz rastuće zvezdane mase, nazvane Herbig-Haro 211 (HH 211). Herbig-Haro objekat je oblast magline koju osvetljava novorođena zvezda.

Preporučujemo

HH 211 se nalazi oko 1.000 svetlosnih godina od Zemlje u sazvežđu Persej i otkriven je 1994. Na osnovu veličine mlazeva, protozvezda je verovatno stara samo nekoliko hiljada godina, sa masom od oko 8% Sunčeve mase. Međutim, ova minizvezda će narasti do otprilike iste veličine kao Sunce tokom narednih nekoliko miliona godina. To govori da je naša zvezda možda jednom izgledala umnogome kao HH 211.

U nedavnoj studiji, istraživači su analizirali novu fotografiju HH 211 da bi utvrdili od čega su sačinjeni mlazevi.

Snopovi materije mogu da sijaju svetlom iz mnogih različitih atoma i molekula koji budu pobuđeni dok se sudaraju sa okolnim oblacima gasa, kaže glavni autor studije Tom Rej, astrofizičar iz Dablinskog instituta za napredne studije. Međutim, „Vebova“ blisko-infracrvena kamera uveliko olakšava razlikovanje komponenti mlazeva.

Infracrveni snimci sugerišu da su mlazevi uglavnom sačinjeni od molekula – dva ili više atoma spojenih hemijskom vezom – uključujući ugljen-monoksid, silicijum-monoksid i molekularni vodonik. To je iznenadilo istraživače, koji su očekivali da, poput drugih bipolarnih mlazeva, HH 211 bude uglavnom sačinjen od individualnih atoma ili jona.

Naučnici veruju da mlazevi nose molekule, umesto atoma i jona, zato što se materijal izliva relativno sporo. Veće brzine verovatno razbijaju molekule u individualne atome i jone. Trenutno je misterija zašto su mlazevi HH 211 sporiji od drugih bipolarnih mlazeva, kaže Rej.

Još jedan važan deo nove slike su „vrludavi“ pramenovi gasa i prašine kroz centar baze svakog mlaza (dela najbližeg protozvezdi). Ova nejednaka distribucija materije možda ukazuje da protozvezda ima neregulisanu binarnu zvezdu – još jednu protozvezdu sa potencijalom da izraste u zvezdanog saputnika. Međutim, to je hipoteza koja zahteva dalje istraživanje.

Nivo detaljizacije koji je „Veb“ postigao nije dosad viđen. Nova fotografija ima prostornu rezoluciju 5-10 puta veću nego bilo koja druga slika HH 211. To je još jedan primer kako „Veb“ može da otkrije nove tajne već izučavanih kosmičkih struktura.

Prošle nedelje je „Veb“ takođe bio u centru pažnje nakon uočavanja potencijalnih znakova vanzemaljskog života na egzoplaneti udaljenoj oko 120 svetlosnih godina od Zemlje.

(Telegraf Nauka/Live Science)