Fizičar sa Harvarda: Otkriveni fragmenti nisu iz Sunčevog sistema, ispitujemo jesu li vanzemaljska tehnologija

Avi Loub objavio da su sferule izvučene iz Tihog okeana deo međuzvezdanog objekta IM1 i da su analize u četiri laboratorije to potvrdile, ali da egzotičniju mogućnost još treba proveriti; većina naučnika skeptična

Fizičar sa Harvarda Avi Loub objavio je da su mali fragmenti izvučeni iz Tihog okeana pre više od mesec dana stigli iz nekog dalekog solarnog sistema i da je to prvi put u istoriji da je međuzvezdani materijal otkriven na Zemlji, piše Dejli mejl. Za ostatke objekta veličine meteora koji je pao blizu obale Papue Nove Gvineje 2014. on smatra da bi mogli da budu deo zemaljske letelice, ali drugi naučnici misle da za to ne postoje nikakvi dokazi.

- Sjajne vesti! Prvi put u istoriji naučnici su analizirali materijale iz objekta od otprilike jednog metra koji je došao izvan Sunčevog sistema. Objekat je zapalio nebo iznad Pacifika kada je sleteo pre skoro decenije. Imao sam sreće da organizujem analize 57 sferula koje su ostale nakon pada prvog poznatog međuzvezdanog meteora IM1. Pet od ovih klikera nastalo je od površine IM1 kada se zapalio prilikom ulaska u atmosferu 8. januara 2014. Ukupno, oko 700 sferula je skupljeno prilikom ekspedicije koju sam vodio od 14. do 28. juna 2023 - poručio je Loub u današnjem saopštenju objavljenom na Mediumu.

Preporučujemo

Iako je već izlazio sa tvrdnjama da su sferule deo vanzemaljskog broda, u najnovijem saopštenju to spominje samo kao daleku mogućnost koju tek treba ispitati, ali sada daje potvrdu o njihovom međuzvezdanom poreklu. Kako dodaje, sferure se analiziraju najboljim instrumentima na svetu u četiri laboratorije – na Harvardu, Univerzitetu Kalifornije u Berkliju, Bruker korporaciji i Univerzitetu tehnologije na Papui Novoj Gvineji.

- Dugotrajnu analizu sferula sproveo je Stajn Jakobsen u laboratoriji na Harvardu. Njegove analize pokazale pet sferula ima kompoziciju elemenata kakva nije viđena uz našem solarnom sistemu. Fascinantne su i elektronske mikrofotografije napravljene u Stajnovoj laboratoriji. Sastav bi mogao da bude objašnjen tvrdnjom da je IM1 sa egzoplanete koja ima gvozdeno jezgro. Egzotičnija mogućnost je da ovi elementi nepoznatog sastava, sa uranijumom koji je prisutan hiljadu puta više nego na Zemlji, možda ukazuju i na vanzemaljsko tehnološko poreklo. Ovo treba posmatrati kritički dok ne uradimo još analiza u budućnosti – poručio je Loub.

Drugi naučnici su dosta skeptični kada je reč o Loubovim tvrdnjama. Tako je za LiveScience Piter Braun, specijalista za meteore sa Univerziteta Zapadnog Ontarija u Kanadi, rekao da u okeanima postoji dosta sličnih delova istopljenih meteora.

- Imajući u vidu okeanske struje i kretanja tla, suštinski je nemoguće tvrditi da su sferule poreklom baš od meteora koji je je pao kraj obala Papue Nove Gvineje 2014. Već 20 godina tragam za međuzvezdanim meteoritom koji je pao na Zemlju, ali ga do sada nisam našao. Kada je reč o dokazima o vanzemaljskoj tehnologiji, to bi bio veoma kul rezultat, ali za sada nema nikakvog dokaza koji bi potvrdio tako ekstremnu hipotezu – rekao je on.

Astrofizičar sa Državnog univerziteta Arizone Stiv Deš za Njujork tajms je poručio da su „ljudi umorni od divljih tvrdnji Avija Louba“.

- On kvari pravu nauku ovakvim smešnim senzacionalizmom – poručio je on.

Loub je privukao veliku pažnju i kada je 2017. godine otkrivena prva međuzvezdana kometa, nazvana tada Oumuamua, što na havajskom znači glasnik izdaleka. Ona je imala neobičan oblik poput cigare i kretala se na neobičan način, pa je on spekulisao da je moguće da je u pitanju svemirski brod, što je većina naučnika odbacila kao mogućnost.

(Telegraf Nauka/Dejli mejl/Medium)