Tajna posetilaca iz drugih solarnih sistema: Brzina otkriva odakle dolaze međuzvezdani objekti

Izgled prve međuzvezdane komete Oumuamua CREDIT: AFP PHOTO / EUROPEAN SOUTHERN OBSERVATORY / M. Kornmesser / Profimedia

Astronomi će uspeti da otkriju iz kojih solarnih sistema dolaze međuzvezdani objekti poput Oumuamua, komete čije ime na havajskom jeziku znači Glasnik izdaleka, a samim tim će saznati nešto i o njihovom sastavu, a sve zahvaljujući brzini prilikom ulaska u Sunčev sistem, pokazuje najnovije istraživanje naučnika, piše Space.com.

Do sada su astronomi otkrili samo dva međuzvezdana objekta u našem planetarnom sistemu – Oumuamua i 2I/Borisov, a oni su međusobno bili veoma različiti. Dok Oumuamua nije imao nikakav rep, Borisov je izgledao kao tipična kometa.

Preporučujemo

Uprkos tome, svojstva njihovih originalnih planetarnih sistema usađeni su u oba ova objekta, rekao je Metju Hopkins sa Oksforda, koji je uradio istraživanje i predstavio ga na Nacionalnom sastanku astronoma u Velikoj Britaniji.

- Zbog toga što dolaze iz okruženja drugih zvezda, njihov sastav i osobine moraju da odgovaraju tim zvezdama – rekao je on za Space.com.

Iako su do sada otkrivena samo dva međuzvezdana objekta, veruje se da hiljade njih svakog trenutka prolazi kroz Sunčev sistem, ali većina dovoljno daleko da ne može da bude detektovana. Većina tih objekata svoj život je započelo kao kometa u nekom zvezdanom sistemu, pre nego što su se sudarili sa planetom veličine Jupitera ili možda negom zvezdom u prolazi i izbačeni u međuzvezdani prostor.

- U našem sistemu za svaku kometu koju Jupiter i Neptun gurnu u Ortov oblak, on izbaci njih 10, a postoji bilion objekata u Ortovom oblaku. Lako je doći do zaključka da su međuzvezdani objekti verovatno najbrojniji objekti u galaksiji Mlečni put – rekao je Hopkins.

Svaka zvezda se kreće kroz galaksiju svojim tempom i zajedno formiraju pokretne grupe koje su povezane po tački nastanka, pa i hemijskom sastavu. Zvezde sa uglavnom teškim elementima, poput našeg Sunca, žive u tankom disku galaksije širokom oko 400 svetlosnih godina. Oko njega je debeli disk, koji je širok oko 1.000 svetlosnih godina i u kome su uglavnom starije zvezde sa manje teških elemenata. Zvezde u oba ova diska imaju različitu distribuciju brzine. Zbog toga što međuzvezdani objekti koje izbace imaju sličnu brzinu kao zvezdani sistemi iz kojih su, oni se grupišu.

- Sunce u sušni natrčava na njih. To znači da treba očekivati da međuzvezdani objekti dolaze iz solarnog apeksa, što je direkcija Sunčevog kretanja u odnosu na obližnje zvezde. Oumuamua bio je veoma blizu solarnom apeksu. Borisov je bio nešto dalje, ali ipak dovoljno blizu, i odatle očekujemo većinu njih – rekao je Hopkins.

Što je manja relativna brzina međuzvezdanih objekata u odnosu na Sunce, verovatnije je da će upasti u unutrašnji deo Sunčevog sistema, gde možemo da ih vidimo. Najbliži samo prolete i ne utiče na njih Sunčeva gravitacija. Brzina zavisi od brzine zvezdanog sistema iz kog dolaze.

- Moji rezultati pokazuju da brzina međuzvezdanih oobjekata ima veze sa njihovom kompozicijom, a zahvaljujući tome možemo da otkrijemo iz koje vrste zvezda potiču – rekao je Hopkins.

Najsporiji verovatno dolaze iz tankog diska, gde su zvezde i njihovi planetarni sistemi sastavljeni od gasa i prašine sa više teških elemenata. Što je više teških elemenata koji formiraju planete i komete, manja je količina vode u njima. Oumuamua nije imala rep, što ztnači da nije imala vode.

- Zbog toga što je bila sporija u odnosu na Sunce, Oumuamua je verovatno došla iz tankog diska zvezda, sa više teških elemenata – naveo je Hopkins.

(Telegraf Nauka/Space.com)