Na patuljastoj planeti postojali su uslovi za život: Neverovatno otkriće NASA

Jedina patuljasta planeta u asteroidnom pojasu Sunčevog sistema danas je hladna, ali novo istraživanje otkrilo je da je Ceres ili Cerera bio domaćin dubokog, dugovečnog izvora energije koji je u prošlosti mogao da održava uslove pogodne za život, saopštila je američka svemirska agencija NASA.

Novo istraživanje je otkrilo da je Ceres možda imao trajan izvor hemijske energije: prave vrste molekula potrebnih za pokretanje mikrobnih metabolizama. Iako ne postoje dokazi da su mikroorganizmi ikada postojali na Ceresu, ovo otkriće podržava teorije da je intrigantna patuljasta planeta, koja je najveće telo u glavnom asteroidnom pojasu između Marsa i Jupitera, možda nekada imala uslove pogodne za održavanje jednoćelijskih oblika života.

Preporučujemo

Naučni podaci iz misije Don (Zora), završene 2018, prethodno su pokazali da su svetle, reflektujuće regije na površini Ceresa uglavnom sačinjene od soli zaostalih od tečnosti koja je prodirala nagore iz podzemlja. Kasnija analiza iz 2020. otkrila je da je izvor ove tečnosti bio ogroman rezervoar slane vode, ili salamure, ispod površine. U drugim istraživanjima, misija Don je takođe otkrila dokaze da Ceres ima organski materijal u obliku molekula ugljenika - što je ključno, iako samo po sebi nedovoljno, za podržavanje mikrobnih ćelija.

Prisustvo vode i molekula ugljenika su dva ključna dela slagalice o mogućnosti postojanja života na Ceresu. Nova otkrića nude i treći: dugotrajan izvor hemijske energije u drevnoj prošlosti Ceresa koji je mogao omogućiti preživljavanje mikroorganizmima. Ovaj rezultat ne znači da je na Ceresu bilo života, već da je verovatno postojala „hrana“ u slučaju da je život ikada nastao na toj patuljastoj planeti.

U studiji, objavljenoj u Science Advances, autori su kreirali termalne i hemijske modele koji oponašaju temperaturu i sastav unutrašnjosti Ceresa tokom vremena. Otkrili su da je pre oko 2,5 milijardi godina, potpovršinski okean Ceresa možda imao stalan dotok vruće vode koja je sadržala rastvorene gasove koji su dolazili od metamorfnih stena u stenovitom jezgru. Toplota je poticala od raspada radioaktivnih elemenata unutar stenovite unutrašnjosti patuljaste planete, što se dešavalo dok je Ceres bio mlad — unutrašnji proces za koji se smatra da je uobičajen u našem Sunčevom sistemu.

- Na Zemlji, kada se vruća voda iz dubokog podzemlja pomeša sa okeanom, rezultat je često švedski sto za mikrobe — gozba hemijske energije. Stoga bi moglo imati velike posledice ako bismo mogli da utvrdimo da li je okean Ceresa u prošlosti imao priliv hidrotermalne tečnosti - rekao je Sem Kurvil, vodeći autor studije i svojevremeno član Laboratorije za mlazi pogon NASA (JPL).

Cerea kakav danas poznajemo verovatno nije nastanjiv. Hladniji je, sa više leda i manje vode nego u prošlosti. Trenutno nema dovoljno toplote od radioaktivnog raspada unutar Ceresa da bi se sprečilo zamrzavanje vode, a preostala tečnost je postala koncentrovana slana voda (salamura).

Period kada je Ceres najverovatnije bila nastanjiv bio je između pola milijarde i 2 milijarde godina nakon njenog formiranja (ili pre oko 2,5 do 4 milijarde godina), kada je njeno stenovito jezgro dostiglo svoju maksimalnu temperaturu. Tada su tople tečnosti dospevale u podzemne vode Ceresa.

Ceres (ili Cerera) otkriven je 1801. godine, a ime je dobio po Cereri, rimskoj boginji zemljoradnje. Prečnik mu je 950 kilometara.

(Telegraf Nauka/NASA)