Nova „potencijalno međuzvezdana“ kometa biće vidljiva golim okom pre nego što zauvek napusti Sunčev sistem

Novootkrivena kometa koja juri ka Zemlji možda ima poreklo izvan našeg solarnog sistema – i verovatno će biti katapultirana nazad u međuzvezdani prostor nakon intenzivne „gravitacione praćke“ oko Sunca.

Pre nego što zauvek napusti naš svemirski komšiluk, taj ledeni objekat će verovatno postati 100 puta sjajniji, što znači da će sijati kao zvezda na noćnom nebu, piše Live Science.

Japanski astronom amater Hideo Nišimura otkrio je tu kometu, označenu kao C/2023 P1, dok je letela ka središtu solarnog sistema 12. avgusta.

Opservacije koje su usledile sugerišu da taj objekat, sa nadimkom „Nišimura“, ima hiperboličnu orbitu. Hiperbolična orbita je kad neki objekat proleće oko masivnijeg objekta, kao što je Sunce, dajući manjem objektu dovoljno energije da izmakne gravitacionoj sili većeg objekta.

Orbita „Nišimure“ znači da je ovo verovatno prvo i finalno putovanje te komete kroz interni solarni sistem. Moguće je da kometa ima poreklo izvan našeg solarnog sistema, što bi je učinilo trećim poznatim međuzvezdanim objektom, nakon asteroida Oumuamua – za koji su neki astronomi spekulisali da je vanzemaljska letelica – i komete 2I/Borisov.

Međutim, takođe je moguće da kometa ima poreklo u spoljašnjim predelima Ortovog oblaka – rezervoara kometa i drugih ledenih objekata iza orbite Neptuna – i da je plutala na ivici solarnog sistema hiljadama godina pre nego što je zahvaćena Sunčevom gravitacionom silom. Takve lutalice iz Ortovog oblaka stizale su do Zemlje ranije.

„Nišimura“ će najbliže prići Zemlji 13. septembra, a Suncu će biti najbliža 18. septembra. Dok bude prilazila Suncu postajaće sjajnija, sa kategorijom sjaja 5-3 na noćnom nebu – što je sjajno kao tipična zvezda.

Kometa trenutno ima kategoriju sjaja oko 8, što je čini jasno vidljivom pomoću teleskopa. (Kategorija sjaja je mera sjaja u odnosu na Vegu, jednu od najsjajnijih zvezda koje se vide sa Severne hemisfere. Što je niži broj to je objekat sjajniji.)

Sredinom septembra, najbolje vreme da se vidi „Nišimura“ biće malo pre svitanja ili malo posle zalaska Sunca zbog kometine pozicije u odnosu na Zemlju, kako kaže NASA.

Astronomi ne znaju kad će mogući međuzvezdani upadač napustiti naš solarni sistem. Međutim, takođe je moguće da će velika sila kometinog solarnog ubrzanja razoriti njeno tvrdo jezgro.

Nedavni snimci „Nišimure“ otkrili su da njen rep – oblak gasa i prašine koji okružuje jezgro – ima zeleni sjaj. Tu neobičnu boju proizvode molekuli diatomskog ugljenika koje razgrađuje Sunčeva svetlost. U februaru je još jedna zelena kometa, nazvana C/2022 E3 (ZTF), najbliže prišla Zemlji posle 50.000 godina.

„Nišimura“ nije jedina moguća međuzvezdana kometa koja je ušla u naš interni solarni sistem ove godine. U januaru je 96P/Makholc 1, nehiperbolična kometa, veća nego dve trećine visine Mont Everesta, primećena kako šesti put – i najbliži – prilazi Suncu, nakon što je otkrivena 1986.

Godine 2008, hemijska analiza materijala te komete označila ju je kao stranca u poređenju sa drugim kometama čije poreklo je u solarnom sistemu. Njena orbita je takođe približava Suncu više nego druge hiperbolične komete. Međutim, ovi dokazi nisu dovoljno konkluzivni da se „Makholc 1“ proglasi međuzvezdanim objektom.

(Telegraf Nauka/Live Science)