Neočekivan susret u svemiru: Prastara zvezda uletela u jato zvezda u nastajanju i zbunila astronome

Ovo otkriće moglo bi da promeni naše shvatanje načina na koje zvezde putuju kroz svemir, ali i kako zvezdani objekti formiraju dinamične odnose sa svojim okruženjem

Astronomi su otkrili prastaro nebesko telo kako upada u jato vrelih, mladih zvezda. Taj događaj otkriven je u regionu u kojem nastaju zvezde nazvanom NGC2264, udaljenom oko 2.350 svetlosnih godina od Zemlje, piše Space.com. Iako su „zvezdane upadice“ primećene i ranije, mešanje stare zvezde i grupe mladih zvezda bilo je neočekivano jer su naučnici ranije mislili da to nije moguće.

Ovo otkriće moglo bi da promeni naše shvatanje načina na koje zvezde putuju kroz svemir, ali i kako zvezdani objekti formiraju dinamične odnose sa svojim okruženjem. Kako dodaju naučnici, ovo bi moglo da ima na posledice na razumevanje našeg solarnog sistema – možda konačno bude otkriveno kako Sunce i Zemlja imaju neke izotope prastarih elemenata.

Preporučujemo

- Koristili smo satelit Gaja da tražimo brze zvezde koje izbacuju regioni u kojima se zvezde formiraju zbog susreta sa drugim zvezdama i onda smo otkrili „upadicu“. Ova zvezda je formirana negde drugo, ali je prolazila kroz region. Primetili smo po njenoj kombinaciji boja i svetlosti da je reč o razvijenoj zvezdi, poznatoj kao asimptotska zvezda džinovske grane (AGB) – rekao je za Space.com Ričard Parker, astrofizičar Univerziteta u Šefildu i vođa tima astronoma.

AGB zvezde nastaju kada zvezde sa masom sličoj Suncu ili do osam puta većom ostanu bez vodonika koji mogu da pretvaraju u helijum, ali nastavljaju procese nuklearne fuzije u spoljnim slojevima. Sunce bi trebalo da u ovu fazu uđe za oko 5 milijardi godina.

Ove „penzionisane“ zvezde, kako se navodi u istraživanju, stvaraju velike količine nestabilnih radioaktivnih hemijskih elemenata, posebno aluminijum-26 ili gvožđe-60, koje otpuštaju Sunčevim vetrovima.

Kada je Sunčev sistem bio mlad, on je već bio obogaćen ovim elementima. Ne samo to, već se veruje da su oni bili inkorporirani u planete kada su se formirale. U slučaju Zemlje, na primer, aluminijum26 i gvožđe-60 dominirali su unutrašnjim zagrevanjem planete.

- To znači da su aluminijum-26 i gvožđe-60 doneti u naš sistem kada se on formirao – rekao je Parker.

Elementi poput ovih otpuštaju se kada masivne zvezde mnogo veće od Sunca eksplodiraju na kraju svog života i proslede sve izotope koje su napravili tokom svog postojanaj. Ove eksplozije supernova su ranije smatrane „krivcem“ za te izotope, ali nova teorija je da bi takva zvezda izazvala previše radijacije po detonaciji, što bi zagrejalo gas i sprečilo ga u formiranju planeta.

Cilj Parkera i njegovog tima je da nastave da tragaju za još „penzionisanih“ zvezda koje upadaju u grupe mladih zvezda i vide koliko je to čest fenomen.

(Telegraf Nauka/Space.com)