Životna sredina direktno utiče na rast i razvoj riba: Štitna žlezda ključna

Međunarodni tim naučnika otkrio je da uslovi životne sredine direktno utiču na hormonske i metaboličke procese kod riba, usmeravajući njihov rast i razvoj u skladu sa staništem u kojem žive, pokazalo je istraživanje objavljeno u žurnalu Science Advances.

Istraživanje, koje je predvodio Institut za nauku i tehnologiju na Okinavi, pokazalo je da ribe koje odrastaju u različitim prirodnim staništima razvijaju različite hormonske, metaboličke i fiziološke obrasce, pri čemu ključnu ulogu u prilagođavanju imaju hormoni štitne žlezde.

Preporučujemo

Profesor Vinsent Lude, rukovodilac istraživačke jedinice za morsku ekologiju i evoluciju na Institutu na Okinavi, objasnio je za Al Džaziru da promenljivost životne sredine podrazumeva razlike u uslovima života, poput temperature, količine kiseonika, saliniteta, dostupnosti hrane, prisustva predatora i strukture staništa.

Prema njegovim rečima, istraživanje je pokazalo da su mlade ribe koje su rasle u različitim prirodnim staništima razvijale različite hormonske, metaboličke i fiziološke obrasce, što potvrđuje njihovu sposobnost prilagođavanja uslovima životne sredine. Naučnici su utvrdili da ti hormoni predstavljaju važnu vezu između spoljašnjih uslova i genetskih procesa koji regulišu rast, što ukazuje na to da razvoj organizama ne zavisi samo od genetskih predispozicija već i od sredine u kojoj žive.

Glavna autorka studije, Marsela Erera iz iste istraživačke jedinice, istakla je za katarsku televiziju da su povezanost životne sredine i razvojne prilagodljivosti mnogo snažnije nego što se ranije pretpostavljalo.

Istraživači su utvrdili da hormoni štitne žlezde imaju ključnu ulogu u povezivanju informacija iz životne sredine sa različitim razvojnim procesima.

- Otkrili smo da hormoni štitne žlezde imaju suštinsku ulogu u integrisanju informacija iz životne sredine, omogućavajući različite putanje razvoja. To pokazuje da rast oblikuje stalna interakcija gena i životne sredine, a ne isključivo genetska uputstva - naveo je Lude.

Posebno su analizirane ribe iz mangrovskih šuma i peščanih priobalnih područja, a rezultati su pokazali da jedinke iz mangrovskih staništa imaju niži nivo hormona štitne žlezde, više koncentracije glukoze i gama-aminobuterne kiseline, kao i niži nivo holesterola.

Prema rečima Ludea, rezultati ukazuju na relativno stabilnu dostupnost energije i manje intenzivan metabolički promet u poređenju sa ribama koje žive u peščanim priobalnim staništima, što odgovara specifičnim uslovima mangrovskih šuma. Naučnici ocenjuju da bi rezultati mogli da doprinesu boljem razumevanju načina na koji se životinje prilagođavaju promenama staništa, što je posebno značajno u uslovima klimatskih promena i sve većeg ugrožavanja prirodnih ekosistema.

(Telegraf Nauka/Tanjug)