„Ovo je potpuno ludo“: Slon Aleksandar uginuo pored puta, ono što se zatim dešavalo šokiralo naučnike

Veliki, usamljeni slon po imenu Aleksandar uginuo je pored puta u južnoafričkom Nacionalnom parku Kruger. Istraživač Dejv Tompson narednih meseci posmatrao je i istraživao šta se dešava sa lešom i pitao se kako dalji događaji utiču na savanu.

Istraživanje inspirisano tom idejom otkrilo je da leševi slonova mogu nastaviti da oblikuju ekosisteme godinama nakon što uginu, piše Discover Wildlife.

Preporučujemo

Tompson je redovno prolazio pored Aleksandrovog tela na putu ka drugom projektu. Sve ono što se dešavalo šokiralo je i njega i druge naučnike koji su mu se priključili u neobičnom istraživanju.

- Posmatranje raspadanja tog leša me je zaintrigiralo – rekao je Tompson iz Južnoafričke mreže za posmatranje životne sredine.

Tako se rodio projekat.

Dok su živi, slonovi su „inženjeri ekosistema“. Kada grickaju biljke, obaraju drveće, raznose seme, đubre zemljište i gaze tlo, oni stvaraju prilike za napredak drugih vrsta. Ali šta se dešava sa tim uticajem kada slon ugine?

Kada kit ugine i potone na dno okeana, njegova lešina može postati bogat izvor nutrijenata, održavajući život decenijama. Tompson se zapitao da li se nešto slično dešava na kopnu.

Kako bi saznali odgovor, istraživači su proučavali leševe slonova različite starosti, mereći promene u zemljištu, mikroorganizmima, biljkama i životinjama koje pasu u njihovoj okolini. Rezultati su objavljeni u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.

U početku je biljni svet bio uništen. Nutrijenti iz tela završili su u zemlji, utičući na njen hemijski sastav.

- Oko svežih leševa slonova koncentracije azota bile su do 3.000 puta više nego što je uobičajeno. To je potpuno ludo – rekla je Kortni Rid, nekadašnja postdoktorantkinja Univerziteta Kalifornije u Santa Barbari, sada na Prinstonu, i glavna autorka studije, preneo je The Microbiologist.

- Ta količina amonijaka nije bila nešto što sam očekivala – rekla je Tersija Midzi, koja radi u Nacionalnom parku Kruger.

Nivoi su bili toliko visoki da su biljke teško rasle.

Bakterije u zemljištu bile su takođe pogođene. Iako se njihova raznovrsnost smanjila, aktivnost bakterija koje su preživele naglo je porasla, jer je nekoliko vrsta koje brzo rastu postalo dominantno.

Biljke su pokazale sličan obrazac. Kada se hemija zemljišta stabilizovala, raznovrsnost biljaka ostala je niska, pri čemu je primat preuzelo nekoliko vrsta koje brzo rastu i bogate su hranljivim materijama.

- Leš pretvara te trave iz vodnjikave zelene salate u sočnu rimsku salatu – rekao je Deron Burkepajl sa Univerziteta Kalifornije u Santa Barbari.

To nije prošlo nezapaženo. Biljojedi su se stalno vraćali da se hrane hranljivim travama, dok je njihov izmet dodavao još više nutrijenata u zemljište. Efekti su trajali najmanje osam godina, otkrivajući do sada zanemaren način na koji slonovi oblikuju ekosisteme.

- Bio je to tako snažan podsetnik da je ono što vidimo u prirodi često oblikovano nasleđem iz prošlosti, čak i kada su uzroci tog nasleđa odavno nestali iz vida - rekao je Izak Smit iz Južnoafričkih nacionalnih parkova.

(Telegraf Nauka/Discover Wildlife/The Microbiologist)