Slonovi gestikuliraju s namerom da izraze i ostvare svoje želje

Ljudi su dugo ovladavali umećem izražavanja svojih ciljeva i potreba putem jezika i gestova. Slično ponašanje je viđeno i kod ne-ljudskih primata, koji koriste složenu gestikulaciju kako bi izrazili šta žele.

Međutim, da li upotreba namernih gestova ide dalje od primata do drugih pripadnika životinjskog carstva?

Preporučujemo

Nedavna studija pruža prvi dokaz da su, u prisustvu vizuelno pažljive publike, slonovi sposobni za upotrebu širokog spektra gestova radi izražavanja svojih želja.

Da bi testirali da li slonovi namerno gestikuliraju kako bi izrazili svoje ciljeve, istraživači su pred 17 poluzarobljenih afričkih slonova u Zimbabveu izneli dve tacne: jednu sa šest jabuka (željeni objekat) i drugu praznu (neželjeni objekat).

Eksperiment je imao tri rezultata. Prvi scenario je uspešna komunikacija, kad su slonovi dobili svih šest jabuka. Drugu scenario bio je kad ciljevi nisu postignuti i slonovima je data prazna tacna. Treći je bilo delimično ispunjavanje ciljeva, kad su slonovi dobili samo jednu jabuku.

Tokom čitavog procesa je osmotreno da slonovi ispoljavaju jasnu orijentisanost ka ciju pošto su njihovi gestovi bili usmereni samo ka čoveku koji je obraćao pažnju ili željenom objektu – nikad ka objektu koji nije relevantan.

Kad njihovi ciljevi nisu ostvarivani, slonovi su bili kreativni i pronalazili nove gestove radi prenošenja poruke, umesto ponavljanja istih poteza.

Intencionalnost komunikacije se smatra faktorom koji razlikuje ljudski jezik od drugih oblika životinjske komunikacije. Naše reči i gestovi su usmereni ka nekome radi postizanja izvesnog cilja, koji može biti jednostavan kao pozdrav, do složenijih situacija poput pregovora o stanarini.

Naučnici često kategorizuju intencionalnost po nivoima složenosti. Najjednostavniji oblik je intencionalnost nultog reda – reakcije na stimuluse kao što su bol ili dodir. Sledeći nivo je intencionalnost prvog reda ili usmerena na cilj, kad se komunikacija koristi namerno radi uticaja na nečije ponašanje. Najsloženija je intencionalnost drugog reda – komunikacija usmerena na promenu nečijeg mišljenja.

Dok je nekoliko studija pokazalo da čovekoliki majmuni koriste gestove sa intencionalnošću prvog reda, vrlo malo je bilo poznato o sličnom ponašanju kod ne-primata.

S obzirom na složene društvene strukture i napredne kognitivne sposobnosti slonova, istraživači su odlučili da ispitaju njihovu sposobnost gestikuliranja sa intencionalnošću.

Osmotrili su 38 tipova gestikuliranja i ukupno 313 slučajeva gestikuliranja kod 17 poluzarobljenih slonova.

Slonovi su koristili gestove da izraze svoju želju samo kad je u blizini bio prisutan prijemčiv posmatrač. Bilo je verovatnije da će nastaviti gestikulaciju kad je njihov cilj bio ispunjen samo delimično (kao kad bi dobili samo neke, ali ne sve jabuke) nego kad su bili potpuno zadovoljeni. Štaviše, slonovi su razrađivali svoju gestikulaciju kad cilj nije bio postignut, u poređenju sa potpunim uspehom.

Studija utvrđuje postojanje komunikacije usmerene ka cilju kod poluzarobljenih slonova. Istraživači ohrabruju buduće istraživanje intencionalnosti kod drugih veoma društvenih vrsta sa velikim repertoarom signala ili gestova da bismo razumeli kako je ova sposobnost evoluirala.

(Telegraf Nauka/Phys.org)