Dugonogi džinovi sijaju u mrklom mraku morskih dubina
U mrklom mraku morskih dubina, nekoliko hiljada metara ispod talasa kraj istočne obale Australije, gde sunčeva svetlost ne može da dopre, odvija se neverovatan svetlosni šou. Razlog? Dve vrste dugonogih stvorenja emituju plavi sjaj.
Tokom istraživanja morskih dubina 2017. godine, naučnici su uočili bioluminescenciju kod džinovskih morskih pauka Colossendeis tasmanica i Colossendeis minor. Ovo je bio prvi put da je ovaj fenomen zvanično dokumentovan i fotografisan kod ove dve vrste, piše Phys.org.
Preporučujemo
Od Srbije do Nigerije za tri nedelje: GPS otkrio put osičara dug više od 4.500 kilometara
Telegraf Nauka posetio pravu kolevku civilizacije: Skrivena istorija – Taš Tepeler i neolitska revolucija
Bilo je nekoliko ranijih izveštaja o svetlećim morskim paucima, uključujući zapažanja plave svetlosti duž donjih strana primeraka sakupljenih u Indijskom okeanu krajem 19. veka. Međutim, nije bilo jasno da li pauci sami proizvode svetlost ili su samo pokupili svetleću sluz dodirujući organizme poput korala sa morskog dna. I dok mnogi organizmi u dubokom moru proizvode sopstvenu svetlost, veoma se malo znalo o bioluminescenciji kod morskih pauka.
Čudan sjaj u ambisu
Tokom istraživanja, naučnici su sakupili nekoliko dubokomorskih stvorenja. Među njima je bilo sedam jedinki C. tasmanica i dve C. minor sakupljenih na dubinama između 1.006 metara i 4.977 metara.
Da bi testirali da li morski pauci zaista sami proizvode svetlost, tim predvođen dr Žeromom Malefeom sa UCLouvain univerziteta u Belgiji prvo je sproveo analize na brodu. Ono što su otkrili detaljno je istraženo u radu objavljenom u žurnalu Deep-Sea Research Part I.
Smestili su životinje u mračnu prostoriju gde su njihove noge počele da svetle nakon stimulacije blagim štipanjem ili hemijskim okidačima. Istraživači su zatim fotografisali svetlost, izmerili njen intenzitet i spektar boja, i testirali kako različiti segmenti nogu reaguju.
C. tasmanica je emitovala tamnoplavu svetlost (449 nanometara) samo iz svojih nogu, koje su najjače svetlele na vrhovima (propodus) i postepeno gubile sjaj prema telu. Hemijski izazvan sjaj mogao je da traje od pet do 10 minuta, dok je ručno izazvan sjaj bio slabiji i trajao od nekoliko sekundi do više od dva minuta.
Šta čini da morski pauk svetli?
Ipak, nisu znali tačnu hemijsku reakciju koja proizvodi svetlost niti koje su specifične ćelije unutar nogu bile odgovorne. Ti odgovori morali su da sačekaju povratak u laboratoriju, gde su sproveli biohemijske testove na zamrznutim ekstraktima nogu i mikroskopom pregledali tanke preseke tkiva.
Mikroskopska analiza je pokazala da se svetlost proizvodi u ćelijama povezanim sa digestivnim traktom unutar nogu. To sugeriše da morski pauci možda dobijaju neophodan sastojak za emitovanje svetlosti putem ishrane.
Standardni hemijski test za tipičnu reakciju koja proizvodi svetlost kod svetlećih životinja proizveo je gotovo nimalo svetlosti. Umesto toga, dodatna ispitivanja su pokazala da vodonik-peroksid i druge hemijske reakcije podstiču tkivo da zasvetli, pri čemu se odgovor pojačavao kako se nivo kalcijuma povećavao. To je ukazalo na mogući sistem fotoproteina sličan onima koji se nalaze kod meduza.
- Potrebna su dalja istraživanja da bi se na molekularnom nivou potvrdio i okarakterisao ovaj pretpostavljeni fotoprotein - napisali su naučnici.
Dakle, neka otkrića su napravljena, na neka pitanja je odgovoreno, ali misterije ostaju – uključujući i to zašto životinje uopšte svetle.
- Precizne ekološke uloge bioluminescencije kod morskih pauka ostaju nedokučive i zahtevaju dalja proučavanja – napisali su naučnici.
(Telegraf Nauka/Phys.org)