8 saveta naučnika za bolji san tokom toplotnog talasa

„Kada temperature skoče, san često trpi. Vrele noći mogu otežati uspavljivanje, povećati broj buđenja tokom noći i učiniti da se ljudi narednog dana osećaju nedovoljno odmorno“, napisali su Amin Al-Habajbeh, profesor Univerziteta Notingem Trent, i Frančesko Luka Sijena, profesor Univerziteta Notingem Trent, u tekstu za The Conversation, koji prenosimo u celosti.

„Jedan od razloga za to je termoregulacija, sposobnost tela da održava unutrašnju temperaturu u bezbednom opsegu. San je tesno povezan sa telesnom temperaturom: da bi telo utonulo u san i ostalo u njemu, obično mora da izgubi deo toplote. Vrele spavaće sobe to otežavaju.

Preporučujemo

Letnja leta u Velikoj Britaniji postaju sve toplija. Meteorološka služba UK je izvestila da je šansa za temperature preko 40 stepeni sada više od 20 puta veća nego šezdesetih godina prošlog veka, uz 50% šanse za još jedan dan sa 40 stepeni u narednih 12 godina.

Vlažnost vazduha može pogoršati problem. Istraživanja o vlažnosti i toplotnom stresu pokazuju da visoka vlažnost može povećati opterećenje koje toplota stvara telu. Telo se delimično hladi znojenjem. Kako znoj isparava sa kože, on odvodi toplotu. Međutim, kada je vazduh već vlažan, isparavanje postaje manje efikasno.

Pa, kako možete bolje spavati tokom vrelih dana?

Klima-uređaji su jedno od rešenja, ali oni nisu pristupačni niti praktični za mnoga domaćinstva. Prema podacima Energy Saving Trust-a, cena kilovat-časa struje prema ograničenju cena od jula do septembra 2026. iznosi 26,11 penija po kWh za korisnike koji plaćaju trajnim nalogom. Manji prenosni klima uređaj koji troši oko 1 kW tokom sedam sati noću, u periodu od 30 dana, koštao bi oko 54,83 funte samo za struju, ne računajući kupovinu samog uređaja.

Istraživanja o pregrevanju u domovima pokazuju da zasenčenje i ventilacija mogu biti važne pasivne strategije hlađenja: smanjenje unutrašnje toplote bez mehaničkog hlađenja. Pre hlađenja vazduha, dakle, pomaže smanjenje toplote koja uopšte ulazi u dom. Pregrevanje obično nastaje usled sunčeve svetlosti koja prodire kroz prozore, što je poznato kao solarni dobitak, i toplog spoljašnjeg vazduha.

Ovih osam koraka može pomoći da spavaće sobe ostanu hladnije pre mraka.

1. Sprečite prodor sunčeve svetlosti

Tokom sunčanih dana, držite zavese ili roletne zatvorenim na prozorima koji su okrenuti ka suncu. Ovo smanjuje prodor svetlosti koja zagreva podove, zidove i nameštaj. Spoljašnje zasenčenje, poput drvenih žaluzina, tendi ili roletni, može biti još efikasnije jer zaustavlja deo sunčeve svetlosti pre nego što ona uopšte stigne do stakla.

Budite oprezni sa prozorima. Ako je vazduh napolju topliji od onog unutra, otvaranje prozora može uneti toplotu. Otvarajte prozore kada je spoljašnji vazduh hladniji nego u kući, što je često rano ujutru, uveče ili tokom noći. Zatvorite ih tokom najtoplijeg dela dana ako je spolja toplije.

2. Koristite unakrsnu ventilaciju

Unakrsna ventilacija podrazumeva otvaranje prozora ili vrata na različitim stranama doma kako bi vazduh mogao da cirkuliše. Kada je spoljašnji vazduh hladniji, to može pomoći u uklanjanju toplote koja se nakupila unutra. Studije pasivnog hlađenja u domovima otkrile su da noćna ventilacija može smanjiti pregrevanje, iako efikasnost zavisi od same zgrade, spoljašnje temperature, bezbednosti, buke i kvaliteta vazduha.

3. Smanjite toplotu prostorija okrenutih suncu

Zastakljene terase i zimske bašte mogu postati veoma vrele jer sunčeva svetlost prolazi kroz staklo i zagreva unutrašnje površine. Držite ih provetrenim tokom dana i, gde god je to moguće, zatvorite unutrašnja vrata između zimske bašte i ostatka kuće. Reflektujuće folije, roletne, žaluzine, tende i zasenčeni krovovi mogu smanjiti prodor toplote.

Tavanski prostori i sobe na poslednjem spratu takođe mogu postati vreli jer krovovi apsorbuju solarnu toplotu. Ventilacija tavana ili reflektujući krovni materijali mogu pomoći u nekim domovima, mada su to obično zahtevnije intervencije. Na primer, solarni paneli na krovu mogu proizvoditi struju, a istovremeno delovati kao barijera koja smanjuje prenos toplote na zgradu.

4. Promenite mesto gde spavate

Ako je vaša spavaća soba na gornjem spratu ili je okrenuta ka jugu ili zapadu, možda je to jedna od najtoplijih prostorija u kući. Toplota se podiže kroz zgradu, a zidovi i krovovi okrenuti suncu mogu nastaviti da oslobađaju akumuliranu toplotu i nakon zalaska sunca.

Tokom toplotnog talasa, spavanje u prizemlju ili na strani kuće okrenutoj ka severu može pomoći.

5. Smanjite toplotu i vlažnost unutra

Rerne, ploče za kuvanje, mašine za sušenje veša, mašine za pranje veša i sudova mogu zagrejati unutrašnji prostor. Kuvanje i sušenje veša unutra takođe mogu povećati vlažnost, što otežava isparavanje znoja.

Tokom veoma vrelih dana, koristite uređaje koji proizvode toplotu rano ujutru ili kasnije uveče. Koristite aspiratore i ventilatore u kupatilu prilikom kuvanja ili tuširanja jer oni uklanjaju topao, vlažan vazduh pre nego što se proširi kroz dom.

6. Birajte prozračnu odeću

Pregled tipova odeće i posteljine za spavanje otkrio je da posteljina i odeća mogu uticati na toplotni komfor tokom sna. Lagana, široka odeća za spavanje i posteljina mogu pomoći telu da gubi toplotu. Pamuk i lan su često udobni jer upijaju vlagu i omogućavaju cirkulaciju vazduha, mada su važni i gustina tkanja, debljina i način na koji materijal upravlja vlagom. Izbegavajte tešku posteljinu, debele jorgane i usku sintetičku odeću koja zadržava toplotu i vlagu.

7. Pažljivo koristite ventilatore

Dokazi o upotrebi električnih ventilatora po vrelom vremenu sugerišu da oni mogu biti korisni u mnogim situacijama, ali njihova bezbednost zavisi od temperature, vlažnosti, starosti osobe, hidratacije i opšteg zdravlja.

Ventilatori ne hlade vazduh. Oni pokreću vazduh preko kože, što može pomoći znoju da ispari i učiniti da se ljudi osećaju hladnije.

Pri veoma visokim temperaturama, naročito kod starijih odraslih osoba ili onih koji su dehidrirani ili bolesni, sami ventilatori možda neće biti dovoljni. Ako koristite ventilator, pijte dosta vode, izbegavajte da ga usmeravate direktno u lice dok spavate i prestanite sa upotrebom ako počnete da osećate veću vrućinu, vrtoglavicu ili mučninu.

8. Isprobajte jeftina pomagala za hlađenje

Višekratna pakovanja leda, ulošci za ručne frižidere ili rashladni jastuci mogu pomoći nekima da se osećaju prijatnije. Umotajte pakovanja leda u krpu ili ih stavite na poslužavnik kako biste izbegli da kondenzacija pokvasi posteljinu ili da led dođe u direktan kontakt sa kožom.

Naddušeci i posteljina za hlađenje koji koriste vodu ili materijale sa promenom faze (PCM) takođe mogu biti od pomoći. Ovi materijali apsorbuju, skladište i oslobađaju toplotu dok menjaju svoje agregatno stanje, mada im cena i efikasnost variraju.

Tokom vrelih dana, bolji san počinje dugo pre odlaska u krevet.

Najefikasniji pristup je obično kombinacija: blokirajte sunčevu svetlost tokom dana, provetravajte kada je spoljašnji vazduh hladniji, smanjite toplotu iz kućnih uređaja, spavajte u najhladnijoj dostupnoj sobi i koristite posteljinu koja omogućava telu da se rashladi.“

(Telegraf Nauka/The Conversation)