Vreli talas prži, rekordi padaju kao na steroidima: Da li Evropa ima novu klimu? „Bilo je retko, a sad…“

Već drugi nezapamćeni vreli talas u Evropi obara sve temperaturne rekorde, pa mnogi postavljaju ista pitanja: Da li je ovo nova normalnost? Da li se klima Evrope suštinski promenila?

Naučnici koji su govorili za portal Nature kažu da je evropski vreli talas koji traje četiri ili pet dana, sa Londonom koji se približava temperaturi od 40 stepeni, anomalija.

Preporučujemo

- To je ništa manje nego fenomenalno - primećuje Sara Perkins-Kirkpatrik, klimatološkinja sa Australijskog nacionalnog univerziteta u Kanberi.

Međutim, istraživači takođe kažu da Evropljani mogu očekivati više ovakvih događaja u budućnosti kako se globalno zagrevanje nastavlja.

- Vreli talasi su tu da ostanu, sve dok ne „zavrnemo slavinu“ globalnim emisijama. Oni su učestaliji, intenzivniji i traju duže – rekla je Samanta Burdžes, zamenica direktora Službe za klimatske promene Kopernik pri Evropskom centru za srednjoročne prognoze vremena u Redingu, u Velikoj Britaniji.

Rizici su ozbiljni. U Francuskoj - koja je ove nedelje zabeležila svoj najtopliji dan ikada, sa 44,3 stepena u gradu Pisos - najmanje 54 osobe su umrle od vrućine ili od utapanja u vodotokovima dok su pokušavale da se rashlade.

Ono u čemu se istraživači nužno ne slažu jeste koliko se brzo klima Evrope pomerila sa one koju su odlikovala sveža, prijatna leta, tokom kojih su stanovnici mogli držati otvorene prozore, na klimu kojom dominiraju ekstremne vrućine i pitanja o kupovini klima-uređaja.

Analiza objavljena danas ispitala je temperature u 854 grada širom Evrope - u kojima živi 30% stanovništva - i otkrila da je skoro polovina njih oborila ili će oboriti svoje istorijske rekorde toplotnog stresa ovog meseca. Svaki ispitani grad u Češkoj, Litvaniji i Luksemburgu zabeležio je nezapamćene maksimume, prema studiji koju je sprovela grupa World Weather Attribution, međunarodna organizacija koja proučava ekstremne vremenske događaje.

- Ono što je nekada bilo retko, postalo je redovna pojava – rekao je Erih Fišer, klimatolog sa Švajcarskog federalnog instituta za tehnologiju (ETH) u Cirihu.

Temperaturni rekordi „se obaraju stalno, svuda, i zapravo se obaraju sa velikom razlikom“. Postavljanje rekorda u Evropi bilo bi nezamislivo u sportu, kaže on, to bi bilo „kao da skakač uvis na steroidima obori rekord za pola metra, a ne za centimetar ili dva“.

Šta, dakle, uzrokuje trenutni vreli talas? Kao i prethodne, pokrenuli su ga obrasci cirkulacije vazduha koji donose toplotu sa ekvatora ka ledenom Severnom polu, objasnila je Lara Valberg, modelarka klime na Institutu za meteorologiju Maks Plank u Hamburgu, u Nemačkoj. Iako ova cirkulacija vazduha nije u potpunosti razjašnjena, neki naučnici smatraju da kada temperature površine mora u severnom Atlantiku opadnu, kao što je to sada slučaj, vreli vazduh iz severne Afrike i pustinje Sahare može privremeno ostati zarobljen iznad Evrope, dodaje Štefan Ramstorf, klimatolog sa Univerziteta u Potsdamu u Nemačkoj.

Klimatske promene takođe igraju ulogu u ozbiljnosti ovog konkretnog vrelog talasa, kažu istraživači. Pored toga, visoke temperature izazvane globalnim zagrevanjem isušile su zemljište i smanjile hlađenje isparavanjem u Evropi, kaže Kler Barns, istraživačica ekstremnih vremenskih prilika na Imperijal koledžu u Londonu. Oblačnost koja bi normalno reflektovala sunčevu toplotu nazad u svemir takođe se smanjila iznad Evrope, usled kombinacije sušnih uslova i strožih zakona o kvalitetu vazduha od 1980-ih, koji su smanjili zagađenje aerosolima, dodaje Barnsova.

Zapravo, neki naučnici smatraju da je Evropa započela tranziciju ka drugačijoj klimi još 1980-ih.

- Naročito od 1980. došlo je do ogromnog skoka globalnih temperatura u Evropi. To je prilično upadljivo očigledno u podacima – rekao je Zik Hausfater, klimatolog kalifornijske neprofitne organizacije Berkeley Earth.

Prošlogodišnji izveštaj o stanju klime u Evropi zaključio je da se Evropa zagreva za 0,56 stepeni po deceniji od sredine 1990-ih, što je dvostruko brže od globalnog proseka. Samo se Arktik zagreva brže, brzinom od 0,75 stepeni po deceniji.

Istovremeno, Evropa se suočava sa vrelim talasima sve češće, a oni od ranih 1990-ih traju duže i počinju ranije u godini.

- Uslovi koje smo nekada imali u avgustu sele se u jul i jun, a u nekim slučajevima čak i u maj. Leto jednostavno postaje duže, a izloženost ovoj toploti traje duže – rekao je Fišer.

Neki naučnici su povezali sve veću učestalost vrelih talasa sa smanjenjem morskog leda na Arktiku i topljenjem snežnog pokrivača u Evroaziji, tvrdeći da ovi faktori remete cirkulaciju vazduha iznad Evrope.

Međutim, ne slažu se svi da je moguće ukazati na specifičan trenutak kada je klima Evrope počela da se menja.

Klima se nije promenila „naglo, u koracima“, kaže Helge Gesling, klimatski fizičar sa Instituta Alfred Vegener. Ona je postajala „kontinuirano sve toplija i toplija“, primećuje on.

Drugi naučnici kažu da nisu sigurni da Evropa zaista ima novu klimu. Segolen Bertu, modelarka klime u Meteorološkoj službi Ujedinjenog Kraljevstva (Met Office), smatra da i dalje postoji šansa da je promena vremenskih obrazaca snažnije povezana sa prirodnim varijacijama u klimi nego sa efektima globalnog zagrevanja, „u kom slučaju bi ovo ekstremno zagrevanje moglo da uspori u nekom trenutku“. Ipak, ona naglašava da će Evropa nastaviti da se zagreva ako se globalne emisije gasova staklene bašte nastave.

(Telegraf Nauka/Nature)