Dron spušten do koralnog grebena: Mislili su da je mrtav, ali… „Još se sećam kad sam video te prve slike“

Koralni greben kraj obala Benina otkriven je šezdesetih godina prošlog veka, ali nije istraživan jer se verovalo da je mrtav. Međutim, kada su naučnici odlučili da se vrate do njega i kada su spustili podvodni dron i kamere do ovog korala, otkrili su nešto što baš niko od njih nije očekivao.

Koristeći sonarna istraživanja kako bi suzili oblasti pretrage, a zatim podvodni dron i terenske kamere za istraživanje, naučnici su identifikovali mezofotičnu koralnu baštu koja vrvi od vrsta riba koje vole grebene i više različitih sorti korala, saopštio je naučni izdavač Frontiers. Istraživači veruju da bi na tom području moglo biti još neotkrivenih ekosistema grebena.

Preporučujemo

Koralni greben, za koji se pretpostavljalo da je nestao ili mrtav, pronađen je živ i zdrav.

- To nije bila laka terenska misija - rekao je Žerar Zinzindohue sa Instituta za istraživanje ribarstva i okeanologije Benina, vodeći autor članka u žurnalu Frontiers in Marine Science. - Bio je to spoj dugih dana na moru, tehničkih problema i mnogo neizvesnosti. Ali onda smo na sonaru videli strukture koje su izgledale kao da bi mogle biti obeležja grebena, što nam je dalo nadu da smo blizu.

- Zatim smo ispitali strukture podvodnim dronom i sistemom dubokomorskih kamera. To je bio veliki trenutak za nas, jer smo odjednom zapravo mogli da vidimo morsko dno. Još se sećam kada sam video te prve slike. Bio je to spoj uzbuđenja i neverice, jer nakon toliko vremena razmišljanja o ovom grebenu, odjednom je ispred nas bilo nešto stvarno – dodao je on.

Istorijska istraživanja identifikovala su mogući greben na više od 50 metara ispod površine i proglasila da je verovatno mrtav. Zinzindohue i njegove kolege su zaključili da bi to mogao biti mezofotični koralni ekosistem.

- Mezofotični koralni ekosistem živi dublje od uobičajenih plitkih koralnih grebena, u zonama gde je svetlost mnogo ograničenija - objasnio je Zinzindohue. - Za razliku od tipičnih plitkih grebena, on ne formira uvek jednu neprekidnu strukturu barijere. Umesto toga, može se pojaviti kao mrljaste ili rasute koralne zajednice raspoređene po morskom dnu.

Koristeći istorijska istraživanja kao vodič, naučnici su sonarom ispitali 11,5 kilometara morskog dna. To je otkrilo dva signala koja bi mogla predstavljati grebene. Da bi istražili najperspektivnija područja, tim je koristio podvodni dron i sistem dubokomorskih kamera (slično podvodnim terenskim kamerama). Snimci su pokazali naizgled zdrav greben sa osam različitih vrsta korala i osam vrsta riba koje se skrivaju i hrane oko njih: zlatni afrički snaperi, crne „vojnik-ribe“, gvinejske anđeoske ribe, zapadnoafrička kozja riba, monrovijske ribe-hirurzi, trotrake leptir-ribe i dve vrste češljoustki.

Ovaj greben ne deluje kao neprekidna koralna barijera, već kao skup koralnih površina koje zauzimaju stenovite delove pogodne za njihov rast. Međutim, moguće je da će dalja istraživanja otkriti još grebena.

- Koliko nam je poznato, ovo je prvi potvrđeni zapis o živom mezofotičnom koralnom ekosistemu na kontinentalnom pragu Gvinejskog zaliva - rekao je Zinzindohue. - Međutim, mislim da ono što smo pronašli verovatno nije izuzetak. To je verovatnije odraz toga koliko malo još znamo o obalnim regionima u zapadnoj Africi i drugde. Ako smo uspeli da ponovo pronađemo ovaj greben nakon 60 godina, koliko ih je još nedokumentovano ili jednostavno zaboravljeno? Dakle, da, verujem da verovatno postoji još koralnih sistema koje još nismo dokumentovali. Ali ne treba da pretpostavljamo da su svuda. Svako otkriće treba potvrditi. Bez povratka na teren, mi zapravo samo nagađamo.

Naučnici ističu da još nisu bili u mogućnosti da direktno uzmu uzorke korala, što znači da identifikacija vrsta još treba da bude potvrđena. Takođe je nemoguće znati, bez više podataka, da li su korali bili mrtvi 1960-ih pa su se u međuvremenu oporavili. Biće potrebno mnogo više istraživanja da bi se saznalo o ovom grebenu i drugim mogućim grebenima u blizini.

- Ovo je još početno istraživanje - rekao je Zinzindohue. - Istorijski izveštaji su sugerisali da bi ovo mogla biti neprekidna barijera koralnog grebena koja se proteže otprilike 40 kilometara paralelno sa obalom. Ispitali smo samo mali deo ove oblasti. Da imam sav novac sveta od grantova, prva stvar koju bih uradio bila bi povratak na lokaciju sa odgovarajućim naučnim programom ronjenja i uzorkovanja. To su ekosistemi koji su još slabo poznati u ovom delu sveta i svaki dodatni podatak je važan. Za mene je najuzbudljiviji deo razumevanje istorije grebena i onoga što nam on može reći o tome kako se okean u ovom regionu menjao tokom vremena. Čini se kao da smo tek počeli da čitamo arhivu koja je tu već veoma dugo.

(Telegraf Nauka/Frontiers)