Dodatnih 11 minuta sna svake noći može smanjiti rizik od srčanog udara

Istraživači detaljno opisuju „iznenađujuće velike“ kardiovaskularne zdravstvene prednosti malih promena u ponašanju.

Spavanje 11 minuta više svake noći, 4,5 dodatnih minuta brze šetnje i konzumiranje otprilike 50 grama više povrća svaki dan može značajno smanjiti rizik od srčanog udara, pokazala je studija.

Preporučujemo

Naučnici su otkrili da ove male promene mogu pomoći ljudima da izbegnu ozbiljne kardiovaskularne događaje, uključujući srčane udare i moždane udare, za oko 10%. Male promene u ponašanju bile su „ostvarivije i održivije“.

Autori studije su stručnjaci iz Australije, Čilea i Brazila, koji su ispitali podatke o više od 53.000 sredovečnih osoba iz Biobanke Ujedinjenog Kraljevstva.

Istraživači su proučavali navike spavanja i nivoe vežbanja putem podataka od nosive tehnologije poput pametnih satova. Ljudi su takođe sami prijavljivali svoje navike u ishrani.

Otkriveno je da su se tokom osmogodišnjeg perioda praćenja dogodila 2.034 ozbiljna kardiovaskularna događaja. Istraživači su uspeli da identifikuju „optimalan“ način na koji ljudi mogu izbeći ove incidente, uključujući dobru ishranu, osam do devet sati sna svake noći i minimalno 42 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti svakog dana. Kombinovanje ovih mera dovodi do 57% manjeg rizika od srčanih i moždanih udara.

Takođe su otkrili „klinički relevantnu“ kombinaciju ponašanja koja bi mogla smanjiti rizik, uključujući više sna, bolju ishranu i više umerene do intenzivne aktivnosti. Umerena aktivnost može uključivati brzu šetnju, ples, guranje kosilice, aerobik u vodi i vožnju bicikla. Intenzivna aktivnost uključuje trčanje, plivanje, poskakivanje i aerobik.

„Pokazujemo da kombinovanje malih promena u nekoliko oblasti našeg života može imati iznenađujuće veliki pozitivan uticaj na naše kardiovaskularno zdravlje“, kažu istraživači sa Univerziteta u Sidneju.

„Ovo je vrlo ohrabrujuća vest jer je nekoliko malih, kombinovanih promena verovatno ostvarivije i održivije za većinu ljudi u poređenju sa pokušajima velikih promena u jednom ponašanju“.

Čak i najskromnije promene u svakodnevnoj rutini verovatno će doneti kardiovaskularne koristi i stvoriti šanse za dalje promene na duge staze. Ljudi ne bi trebalo da zanemaruju važnost jedne ili dve male promene u dnevnoj rutini, bez obzira koliko male izgledale.

Naučnici planiraju da s obzirom na ove nalaze razviju nove digitalne instrumente koji podržavaju ljude u izvođenju pozitivnih životnih promena i uspostavljanju trajnih zdravih navika. To će uključivati blisku saradnju sa članovima zajednice kako bi se osiguralo da su instrumenti laki za upotrebu i da mogu rešiti probleme sa kojima se suočavamo u modifikovanju svakodnevnih rutina.

Mnogi od nas žele da žive zdravije, ali se promene ponekad mogu činiti prevelikim ili teškim za uklapanje u naše rasporede. Ono što je ohrabrujuće u pogledu ove studije jeste da pokazuje da te promene ne moraju biti velike da bi bile značajne.

Male promene – poput malo više sna, nekoliko dodatnih minuta aktivnosti tokom dana ili konzumiranje malo više povrća – mogu zajedno imati značajan pozitivan uticaj na zdravlje vašeg srca.

Zna se da su redovno kretanje, kvalitetan san i uravnotežena ishrana važni za naše opšte blagostanje. Ovo istraživanje pokazuje da poboljšanje ovih navika u kombinaciji, čak i na skromne načine, može biti izvodljivije i donositi stvarne koristi. Ključ je u težnji ka generalno zdravom načinu života kojeg se možete pridržavati svakog dana.

(Telegraf Nauka/Guardian)