Bumbari imaju sićušne mozgove, ali mogu da rešavaju probleme kao šimpanze i slonovi

Pre više od jednog veka, nemački psiholog Volfgang Keler sproveo je klasični eksperiment: okačio je bananu tako da bude tik van domašaja šimpanze, a u blizinu je postavio gomilu kutija i sanduka. Majmun je uskoro naslagao kutije, popeo se na njih i dohvatio poslasticu.

Keler je verovao da je to dokaz spontanog rešavanja problema kod šimpanze; nikakva obuka nije bila potrebna. Bila je to vrta ponašanja koju ljudi stalno izvode.

Preporučujemo

Od Kelerovog ranog rada, istraživači sprovode slične eksperimente sa nagradom koja je van domašaja i predmetom na koji se može stati kod ptica i slonova. I jedni i drugi uspešno rešavaju problem.

Naučnici sa Univerziteta u Turkuu u Finskoj, zapitali se da li bumbari — kratkovečna stvorenja sa malenim mozgovima — mogu biti sposobni za obavljanje istog zadatka. U radu nedavno objavljenom u časopisu Science predstavljeni su dokazi da jesu sposobni.

Nepripremani bumbari su dosledno uspevali da otkotrljaju kuglicu od stiropora na mesto koje im je omogućavalo da se popnu na nju i dođu do nagradnog objekta.

„Nismo očekivali tako visoku stopu uspeha“, kažu istraživači. „Vrlo mali mozgovi mogu da rešavaju izuzetno složene probleme“.

Velike sposobnosti u najmanjim pakovanjima

Raniji rad je pokazao da bumbari izgleda mogu da nauče da koriste oruđa. Oni uče društvenim putem jedan od drugog; čak razumeju ulogu svog partnera u kooperativnim zadacima.

„Bumbari izuzetno brzo povezuju stvari. Odmah će naučiti da plavo znači nagradu. Zatim počinju da traže plave stvari“, kažu naučnici. „Zona eksperimenta je osmišljena tako da im bude malo previsoka da stoje i dohvate nagradu, a previše mala da mogu leteti“.

Na video-snimcima se jasno vidi šta se dešava. Bumbari počinju da pomeraju kuglicu unaokolo. „Bumbari vole da kotrljaju kuglice“, kažu istraživači. „Nekima je bilo potrebno više vremena i pravili su više grešaka, ali su nastavljali“.

Na kraju je gotovo tri četvrtine bumbara pomerilo kuglicu ispod plave tačke. Zatim su se popeli na kuglicu da bi dohvatili nagradu. „Zaista moraju da razumeju zadatak da bi ga rešili“.

Kognitivna fleksibilnost

Ipak, postoji alternativno objašnjenje za uspeh u prvom eksperimentu. Možda bumbar nije namerno usmeravao kuglicu ka nagradi.

Moguće je da bumbari ništa da razumeju. Da li je ovo zaista ponašanje usmereno ka cilju ili je u pitanju samo igranje kuglicama i slučajno rešavanje ovih zadataka?

Zato su u narednom eksperimentu uključene prepreke koje zaklanjaju plavu tačku. Bumbar nije više mogao da vidi tačku ako ne zaobiđe prepreku. Kuglica je zatim stavljena u drugi deo ograđenog prostora.

Ovog puta je oko 80% nove grupe bumbara otkotrljalo kuglicu ispod plavog kruga, što je uverilo naučnike da je rešenje problema bilo spontano. To je prvi takav slučaj kod insekta sa mozgom velikim kao zrno susama.

Imali smo pretpostavku da veći mozgovi nekako znače moćnije proračune, kažu stručnjaci. Ova studija dobro replikuje slične eksperimente na životinjama širom životinjskog carstva. Inteligentni mozgovi imaju zaista razne oblike i veličine.

Kognitivna fleksibilnost koju su bumbari pokazali može biti korisna u divljini kada se uslovi životne sredine iznenada promene, a insekti moraju da skupljaju polen i nektar bez obzira na okolnosti.

Istraživači imaju brojne ideje za buduće proučavanje bumbara. Žele da ispitaju pokrete njihovih tela, mikrogestove i održavanje čistoće da bi videli da li postoji neki znak koji prethodi trenutku uvida. Jednog dana će možda čak biti moguće snimati mozak bumbara dok rešava problem poput goreopisanog.

„Moramo biti pametniji u razvoju ili osmišljavanju eksperimentalnih postavki koje mogu testirati njihove stvarne granice“, dodaju istraživači. „Nismo sigurni gde su te granice, ali znamo da ih još nismo dostigli“.

(Telegraf Nauka/NPR)