Kako mali mozgovi rešavaju velike probleme u kolonijama termita

Ne-monogamija i nasleđivanje kolonije su vodeći razlozi sukoba između termita, ali ove društvene bubašvabe pokazuju da vam nije uvek potreban veliki mozak da biste rešili čak najteže probleme na miran način, otkriva novo istraživanje sa australijskog Univerziteta Čarls Darvin.

Istraživači su ispitivali vrste termita u gradu Darvinu i njegovim mangrovima kako bi analizirali koje mehanizme su ovi beskičmenjaci razvili radi rešavanja sukoba.

Preporučujemo

Termiti retko rešavaju konflikt agresijom – češće su problemi rešeni indirektno. Na primer, u slučajevima ne-monogamnih kolonija sa ograničenim resursima, termiti se okreću nepotizmu da bi najbliži rođaci bili nahranjeni i zdravi.

„Ne-monogamija među termitima se obično dešava kad je koloniju osnovao više nego jedan razmnožavajući par ili ako je ‘nova krv’ stigla putem spajanja sa susednim kolonijama“, kažu istraživači.

U situaciji kad ima više kraljeva i kraljica – nemonogamija – a hrana je ograničena, tada nepotizam postaje izvor sukoba.

Međutim, kad ima dovoljno hrane, termitima manje-više nije važno da li ima više kraljeva i kraljica i oni hrane sve članove legla bez obzira na to koliko blisko su povezani.

S druge strane, termiti se okreću direktnom sukobu – ujedanju i guranju – kad nasleđivanje kolonije izaziva tenziju u zajednici.

Termiti radnici mogu postati novi kralj ili kraljica pošto prethodna jedinka na tom položaju umre, a oni koji ispolje najdominantnije ponašanje nasleđuju raproduktivnu poziciju.

Međutim, uspešno će zauzeti kraljevski položaj samo ako dobro hrane članove legla koji rade – inače budu ubijeni. To obezbeđuje da samo veoma sposobne jedinke koje su u dobroj fiziološkoj formi postanu novi kralj ili kraljica.

Važno je razumeti sukobe i njihova rešenja kod stvorenja kao što su termiti jer evolucioni principi u osnovi sukoba daju lekcije nama kao ljudima.

Na primer, postoji sukob između braće i sestara kod ljudi baš kao kod termita – iako je ta tenzija kod ljudi danas više vezana za resurse nego za reprodukciju. Analizirajući probleme termita, saznajemo koji mehanizmi mogu evoluirati radi rešavanja sukoba u vrsti sa malim mozgom da bi mogla da živi u zajednici.

„Uzbudljivo je kako evolucija uvek nađe put i nije potreban veliki mozak za rešavanje sukoba. Mi ljudi čak ne koristimo naše mozgove vrlo često za rešavanje problema, već reagujemo emocionalno“, kažu autori studije.

(Telegraf Nauka/Phys.org)