Razdor doveo do krvavog građanskog rata: 7 godina smrtonosnih sukoba u „carstvu šimpanzi“

U najvećoj grupi divljih šimpanzi poznatoj naučnicima došlo je do razdora – grupa se podelila na dva dela i došlo je do krvavog „građanskog rata“ između njih. To je jasno dokumentovano u studiji objavljenoj u žurnalu Science, saopštio je Univerzitet Teksasa u Ostinu.

Nalazi o prvom trajnom raskolu kod divljih šimpanzi i godinama nasilja nakon toga oslanjaju se na tri decenije kontinuiranog terenskog posmatranja šimpanzi iz Ngogoa u Nacionalnom parku Kibale u Ugand, populacije prikazane u Netfliksovoj dokumentarnoj seriji „Carstvo šimpanzi“.

Preporučujemo

Zajednica je bila jedinstvena tokom prve dve decenije istraživanja. Pojedinačne šimpanze su se kretale između fleksibilnih podgrupa, ili „klastera“, i održavale društvene veze širom zajednice – što je dinamika „fisije i fuzije“ tipična za ovu vrstu, u kojoj se jedinke privremeno razdvajaju i ponovo ujedinjuju. Međutim, 2015. godine tim istraživača je svedočio znacima polarizacije, pri čemu su zapadni i centralni klaster sve više izbegavali jedni druge. Ovaj pomak se poklopio sa promenom u hijerarhiji muške dominacije i usledio je godinu dana nakon smrti nekoliko odraslih mužjaka koji su možda držali širu zajednicu na okupu.

Do 2018. godine raskol je bio potpun. Šimpanze su sada pripadale dvema zasebnim grupama sa odvojenim teritorijama: zapadnoj grupi sa 83 šimpanze i centralnoj grupi sa 107 šimpanzi. Ono što je usledilo bila je serija smrtonosnih napada zapadne grupe na članove centralne grupe. Narednih 7 godina istraživači su direktno posmatrali ili dokumentovali 24 napada u kojima je ubijeno najmanje 7 odraslih mužjaka i 17 mladunaca druge grupe.

- Ono što je posebno upečatljivo jeste to da šimpanze ubijaju bivše članove grupe. Novi grupni identiteti nadvladavaju kooperativne odnose koji su postojali godinama - rekao je Aron Sandel, vanredni profesor antropologije na Univerzitetu Teksasa u Ostinu i vodeći autor studije.

Foto: Shutterstock/Destinyweddingstudio

Kod mnogih vrsta primata, velike grupe se redovno dele na manje, često tako smanjujući konkurenciju za resurse. Ali kod šimpanzi, trajni raskoli su izuzetno retki. Genetski dokazi sugerišu da se oni dešavaju otprilike jednom u 500 godina. Jedini prethodno zabeležen slučaj dogodio se sedamdesetih godina u Gombeu, u Tanzaniji, tokom dugogodišnje studije Džejn Gudal. Ali taj slučaj je ostao predmet debate, delom zato što su istraživači tamošnjim šimpanzama obezbeđivali hranu. U Ngogou šimpanzama nikada nije davana hrana, a slika je potpunija zahvaljujući skoro tri decenije proučavanja Džona Mitanija, profesora antropologije na Univerzitetu u Mičigenu, i velikog tima istraživača i članova ugandskog terenskog osoblja.

- Upozorio bih bilo koga da ovo ne naziva građanskim ratom. Ali polarizacija i kolektivno nasilje koje smo primetili kod ovih šimpanzi mogu nam pružiti uvid u našu sopstvenu vrstu – rekao je Sandel.

Autori opisuju svoje nalaze kao izazov hipotezi da je ljudsko ratovanje, uključujući građanske ratove, primarno vođeno kulturnim markerima grupnog identiteta, kao što su etničke ili religijske razlike.

Foto: Gerard Lacz / Shutterstock Editorial / Profimedia

- Ako sama dinamika odnosa može podstaći polarizaciju i smrtonosni sukob kod šimpanzi bez jezika, etničke pripadnosti ili ideologije, onda bi kod ljudi ti kulturni markeri mogli biti sekundarni u odnosu na nešto bazičnije. Ako je to tačno, onda bismo mogli imati potencijal da smanjimo društvene sukobe u našim ličnim životima, i to mi uliva nadu. Kako se zaključuje u našem radu, upravo u malim, svakodnevnim činovima pomirenja i ponovnog susreta između pojedinaca možemo pronaći prilike za mir - rekao je Sandel.

On i njegovi kolege istraživači nastavljaju da dokumentuju i analiziraju krvavi sukob kako bi stekli dalji uvid u uzroke i posledice raskola.

(Telegraf Nauka/UT News)