Katastrofalne vesti stižu iz Švajcarske: Glečeri nastavljaju da se tope velikom brzinom
Topljenje glečera u Švajcarskoj i ove 2025. godine bilo je katastrofalno. Zima s malom količinom snega u kombinaciji sa vrelim talasima u junu i avgustu dovela je do gubitka 3 odsto zapremine glečera.
Ovo je četvrti najveći nivo smanjenja od početka merenja. Ledena masa se smanjila za četvrtinu u poslednjih deset godina, saopštila je Švajcarska mreža za praćenje glečera (GLAMOS), koja se nalazi pri ETH Cirihu i Univerzitetima u Friburgu i Cirihu.
Preporučujemo
Lov na naciste uz pomoć veštačke inteligencije: Istoričar identifikovao egzekutora iz Berdičeva
Najveća temperatura koju ljudsko telo može da podnese?
Čak su i predstavnici Ujedinjenih nacija, koje su proglasile ovu godinu međunarodnom godinom očuvanja glečera, zabeležili dalje masovno topljenje glečera u Švajcarskoj.
Zimu sa malo snega pratili su toplotni talasi u junu 2025. godine, zbog kojih su glečeri bili blizu rekordnih nivoa gubitaka iz 2022. godine. Snežne rezerve iz zime su već bile iscrpljene u prvoj polovini jula, a ledene mase su počele da se tope ranije nego što je retko kada zabeleženo.
Hladno vreme u julu donelo je izvesno olakšanje i sprečilo još gori ishod. Ipak, skoro dodatna 3% zapremine leda je izgubljeno širom Švajcarske ove godine, a ovo je četvrto najveće smanjenje posle 2022, 2023. i 2003. godine. Ova 2025. je stoga značajno doprinela deceniji sa najbržim gubitkom leda. Glečeri širom Švajcarske izgubili su četvrtinu svoje zapremine od 2015. godine. Više od 1.000 malih glečera je već nestalo.
Posebno su stradali glečeri ispod 3.000 metara nadmorske visine. Sneg iz zime je tamo nestao sve do nivoa vrhova. Kao posledica toga, debljina leda na, na primer, Klaridenfirnu, glečeru Plaine Morte i glečeru Silvreta smanjena je za više od dva metra. Za glečere u južnom kantonu Valais, kao što su glečeri Alalin ili Findel, gubitak je bio manji, oko jedan metar.
- Kontinuirano smanjivanje glečera takođe doprinosi destabilizaciji planina. To može dovesti do događaja kao što je u dolini Ločental, gde je lavina stenja i leda zatrpala selo Blatten – rekao je Matijas Hus, direktor GLAMOS-a.
(Telegraf Nauka/ETHZ)